Нацрт новог Просторног плана Авала–Космај, који је Агенција за просторно планирање и урбанизам Србије дала на увид јавности до 31. марта, показује да се на овом простору, ипак могу вршити геолошка истраживања, што је држава пре две године демантовала, а дозволе траже Аустралијанци и Канђани, пише еКапија.
У документу који су израдили Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Урбанистички завод Београда и ГеоГИС консултанти доо, стоји да су примедбе достављене у току раног јавног увида већином биле везане за забринутост за очување животне средине, културно-историјских вредности и експлоатације рудних ресурса, те да су “примедбе прихваћене и уважене и у том смислу дефинисана планска решења”.
Међутим, надаље се експлицитно наводи да је Министарство рударства и енергетике одобрило истраживање минералних ресурса на локацијама Зелене Баре и Стојник.
Министарство рударства и енергетике Србије, сектор за геологију и рударство, одобрило је у обухвату Просторног плана извођење геолошких истраживања минералних ресурса, експлоатациона поља и оверене резерве. Апликанти за истраживање су предузеће Константин Ресоурцес доо, Београд, локалитет Зелене Баре (злато, сребро,бакар гвожђе, цинк) и предузеће Елецтрум Дисцоверy доо, Београд, локалитет Стојник (злато, бакар, сребро, цинк) – стоји у документу.
Наводи се да је комплетан списак дат у Условима Министарства рударства и енергетике за израду Просторног плана подручја посебне намене Предела изузетних одлика Авала – Космај, који су, како стоји, саставни део документационе основе Просторног плана (али их у овом документу нема).
Фирма Константин Ресоурцес је, подсетимо, у процесу преузимања од стране аустралијске рударске компаније Миддле Исланд Ресоурцес, која је у септембру прошле године постала власник 14 лиценци за истраживање руда у Србији, на чак 62.000 хектара, што је више него што иједна друга компанија има у Србији.
Друга фирма, Елецтрум Дисцоверy, је канадска компанија која већ тражи злато у Тимочкој крајини, а недавно је, како је са аустралијском компанијом МинРеx Ресоурцес Лтд постигла споразум о спајању, чиме ће бити формирана нова компанија усмерена на истраживање злата и бакра у Србији.
План такође наводи и да су оверене резерве кречњака (предузеће Космај пут доо, Младеновац, локалитет Кошутица) и једно експлоатационо поље живе које није активно.
На простору Просторног плана Министарство је одобрило и извођење геолошких истраживања и оверило резерве подземних вода. У плану надаље стоји и да Просторни план штити археолошки значајна подручја, попут централне зоне римских космајских рудника олова и сребра у атару села Бабе, Губеревац, Стојник и Парцани.
План наводи да су остаци неактивног римског рудника гвожђа, олова и сребра искључиво у функцији презентације богатог археолошког наслеђа и историје рударства у Србији и да имају потенцијал као геолошка атракција кроз успостављање итинерера “Путевима рударства – Металла Трицорнесиа”, али да ту није дозвољено активирање рудника у смислу експлоатације руде.
У плану је поменут и школски рудник “Црвени Брег – Авала” у Пиносави, општина Вождовац, где се планира формирање научно-образовног и туристичког комплекса за проучавање историје рударства у овом подручју, укључујући и оближње локације “Шупља стена” и “Рипаňска клисура”.
Затворени рудник олова, цинка и сребра користи се искључиво за практичну наставу Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, и истакнуто је да експлоатација руде овде није дозвољена.
Просторни план Авала–Космај покрива укупно 453 вадратна километра и 24 насеља у четири београдске општине – Барајево, Вождовац, Младеновац и Сопот.

