Покрет МИ СНАГА НАРОДА организовао је у Дому Народне скупштине Републике Србије међународну конференцију „Страдање Срба на Косову и Метохији, Резолуција УН 1244 и међународно право“, посвећену положају српског народа на Косову и Метохији, значају Резолуције 1244 Савета безбедности УН и неопходности враћања косовско-метохијског питања у оквире Уједињених нација.
На конференцији су учествовали домаћи и страни стручњаци и јавне личности, који су указали на значај поштовања међународног права и важећих резолуција Уједињених нација када је реч о Косову и Метохији.
Председник Покрета МИ СНАГА НАРОДА проф. др Бранимир Несторовић поручио је да је један од најважнијих задатака борба против песимизма и уверења да је Косово и Метохија изгубљено.
„Косово не може да буде изгубљено док га ми не предамо“, поручио је Несторовић, истичући да Србија не сме да одустане од борбе за своје националне и државне интересе.
На скупу је говорио и амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко, који је нагласио значај Резолуције 1244 и улоге Савета безбедности УН у решавању питања Косова и Метохије.
Професор међународног права и бивши потпредседник Државне думе Руске Федерације Сергеј Бабурин подсетио је на обавезе које произилазе из Резолуције 1244, укључујући питање разоружавања албанских оружаних формација и повратка одређеног броја српског војног и полицијског особља на Косово и Метохију.
Некадашњи министар правде Словачке и бивши председник Врховног суда те земље Штефан Харабин нагласио је да Словачка доследно одбија да призна једнострано проглашену независност тзв. Косова, сматрајући је супротном међународном праву.
Учесници конференције указали су да Резолуција 1244 Савета безбедности УН остаје један од кључних међународноправних докумената за заштиту суверенитета и територијалног интегритета Србије и да питање Косова и Метохије мора бити враћено у оквире Уједињених нација.
Организовањем ове међународне конференције, Покрет МИ СНАГА НАРОДА још једном је потврдио свој став да Србија не сме да се одрекне Косова и Метохије и да се решење мора тражити у оквирима Устава Републике Србије, Резолуције 1244 и међународног права.
