Др Борислав Антонијевић, народни посланик и члан Председништва Покрета МИ СНАГА НАРОДА, упутио је у Народној скупштини низ питања Министарству здравља поводом поновљеног захтева запослених у Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт“, тражећи свеобухватни стручни, управни и финансијски надзор над радом ове установе.
Антонијевић је отворио питање кадровске политике и управљања клиником, наводећи да руководеће функције обављају професори у пензији.
„Шта ће предузети Министарство здравља, с обзиром на то да комплетан менаџмент клинике чине професори у пензији, од в. д. директора, заменика в. д. директора, до руководећих функција у Управном одбору, и да ли су проверени услови под којима ова лица обављају руководеће функције, као и њихова радна способност, имајући у виду године старости?“, упитао је Антонијевић.
Он је затражио одговор и на питање због чега више од десет наставника на клиници, према наводима које је изнео, обавља послове одељењских лекара, док су поједине руководеће позиције поверене пензионисаним лекарима.
Антонијевић је поставио и питање да ли су поједини професори и доценти распоређени на места одељењских лекара, док су за начелнике постављана лица која, како је навео, немају одговарајуће академске квалификације или нису постављена у складу са статутом установе.
Посебно је указао на наводе да су поједини редовни професори напустили клинику након што су смењени са места начелника и распоређени на друга радна места.
„Да ли сте свесни да се на тај начин губе искусни наставници, врхунски стручњаци, чиме се директно нарушава наставни кадровски потенцијал клинике и систем образовања будућих лекара?“, упитао је Антонијевић.
Од Министарства здравља затражио је да провери и наводе о лекарима који су формално у радном односу, али се дуже време не појављују на послу.
Антонијевић је питао да ли је проверено њихово присуство, на основу чега одсуствују и да ли су током тог периода примали плату и друга права из радног односа.
Једно од питања односило се и на проблем са обезбеђивањем епидуралне анестезије приликом порођаја.
„Шта је разлог за немогућност континуираног пружања услуге епидуралне анестезије приликом порођаја и ко је одговоран за то што су у последње време три анестезиолога раскинула радни однос?“, упитао је Антонијевић.
Он је затражио да се утврди да ли је руководство предузело мере како би клиника располагала довољним бројем анестезиолога и могла непрекидно да пружа ову услугу.
Посебно озбиљна питања Антонијевић је поставио у вези са лечењем онколошких пацијената и доношењем конзилијарних одлука.
Он је затражио одговор на питање ко има овлашћење да промени већ донету одлуку конзилијума којом су пацијенту одређени зрачење и хемотерапија, а да се након тога приступи хируршком лечењу.
„На основу којих стручних смерница, протокола и медицинских доказа се доноси таква одлука, ко за њу преузима стручну и професионалну одговорност? Да ли постоји писана процедура којом се омогућава промена донете конзилијарне одлуке од стране појединца?“, упитао је Антонијевић.
Он је затражио и проверу стручних квалификација лица која руководе онколошким конзилијумом.
Антонијевић је поставио питање због чега се пацијенти којима је претходно одређено симптоматско лечење подвргавају вишесатним операцијама, које, према наводима које је изнео, у појединим случајевима трају и по десет сати.
Посебно је затражио од Министарства здравља да испита наводе о смртним исходима пацијената.
„Да ли је Министарство упознато са наводима да је код појединих пацијената, услед неодговарајућег избора начина лечења и недостатка адекватне хируршке интервенције, дошло до смртног исхода?“, упитао је Антонијевић.
Он је затражио да се посебно испитају околности два смртна исхода која су, према информацијама на које се позвао, забележена током последњих 60 дана.
Антонијевић је нагласио да је потребно утврдити да ли је било пропуста приликом избора терапије, у раду конзилијума, организацији лечења или поступању одговорних лица.
Он је отворио и питање стручности хирурга који изводе најсложеније захвате.
„Шта ће предузети Министарство здравља, с обзиром на то да се на клиници сложеним радикалним хируршким процедурама баве лекари без довољно искуства за такве захвате, укључујући младе специјалисте и перинатологе?“, упитао је Антонијевић.
Затражио је да буде проверено ко је и на основу којих квалификација, искуства и овлашћења одређен за извођење високоризичних операција.
Такође је затражио проверу правне ваљаности решења на основу којег је један пензионисани хирург ангажован као консултант, као и утврђивање његових овлашћења и одговорности.
Антонијевић је поставио питање да ли се наведени проблеми могу довести у везу са повећаним бројем хируршких компликација.
Он је затражио да Министарство утврди број и врсту компликација и испита да ли је њихова учесталост већа од очекиване.
Осврнуо се и на број порођаја и царских резова у „Народном фронту“.
Према подацима које је изнео, укупан број порођаја и операција је смањен, док је истовремено повећан удео порођаја завршених царским резом у односу на дугогодишњи просек.
„Да ли Министарство здравља сматра да су овакви показатељи последица лошег менаџмента клинике? Да ли је урађена анализа због чега, у условима смањеног броја порођаја и операција, расте број порођаја завршених царским резом?“, упитао је Антонијевић.
Он је затражио да Министарство здравља спроведе стручни и управни надзор како би се утврдило да ли се организација рада и кадровска политика воде у складу са прописима и правилима струке.
Антонијевић је отворио и питање додељивања субспецијализација на универзитетској клиници.
„Како је могуће да на универзитетској клиници започне субспецијализацију кандидат који нема услове, код ментора који нема одговарајућу субспецијализацију за област у којој се субспецијализација спроводи, иако на самој клиници постоје и запослени кандидати и субспецијалисти који поседују одговарајуће стручне квалификације?“, упитао је он.
Од Министарства је затражио да утврди ко је донео такву одлуку и на основу којих прописа и критеријума.
Последње питање односило се на набавку лекова на Одељењу стерилитета.
Антонијевић је навео да се, према информацијама којима располаже, користе лекови који су двоструко скупљи од препарата коришћених у претходним поступцима, иако, како је рекао, нису показали већу ефикасност.
Посебно је нагласио да се ти лекови набављају у милионским износима и користе у поступцима који се финансирају јавним новцем.
„Имајући у виду све наведено — одлазак искусних стручњака, лекара, начин доношења одлука, број хируршких компликација, смртне исходе, повећан проценат царских резова и повећане трошкове — да ли ће Министарство здравља спровести свеобухватни стручни, управни и финансијски надзор над радом клинике?“, закључио је др Борислав Антонијевић.
