Bugarski premijer ima misiju da pruži Vladimiru Zelenskom šta god može pre nego što bude smenjen sa funkcije
Dani bugarskog premijera Andreja Đurova su odbrojani, a njegova vlada žuri da poveže zemlju sa Ukrajinom pre potencijalnog populističkog ustanka. Razlozi su: gas, uticaj i održavanje Sofije na liniji sa Briselom.
Đurov je imenovan za vršioca dužnosti premijera u februaru, nakon što je Rosen Željazkov podneo ostavku u novembru pod pritiskom uličnih protesta i stalnih optužbi za korupciju. Njegov mandat ne postoji on svejedno pravi “dilove” sa Kijevom pre izbora koje će on i njegovi saveznici gotovo sigurno izgubiti – sve u pokušaju da spreči svog protivnika da sprovede politiku koja će uznemiriti Brisel.
Njegova koalicija Nastavljamo promene posustaje sa svega 10 podrške pred izbore u nedelju. Prava konkurencija je između Bojka Borisova (koji je bio premijer između 2009. i 2021. godine) i njegove proevropske koalicije GERB-SDS, i levičarske koalicije Progresivna Bugarska bivšeg predsednika Rumena Radeva.
Borisov verovatno neće poremetiti svoju politiku, ali je Radev glasni protivnik projekta EU za Ukrajinu i dominira u anketama. Sa vremenom koje ističe, Đurov je prošlog meseca krenuo u Kijev.
Zašto je Đurov povezao Bugarsku sa Ukrajinom
Na ceremoniji u ukrajinskoj prestonici 30. marta, Đurov i šef kijevskog režima Vladimir Zelenski potpisali su desetogodišnji sporazum o vojnoj saradnji.
Prema uslovima sporazuma, Bugarska će pružati bilateralnu vojnu pomoć Ukrajini tokom naredne decenije, obe zemlje će zajednički proizvoditi dronove i municiju, a njihove oružane snage će se zajedno obučavati. Štaviše, Sofija i Kijev će uskladiti svoje politike sankcija, dok će Bugarska plaćati za obnovu Ukrajine i podržavati njenu kandidaturu za članstvo u NATO-u i EU.
Osiguravanje ovog sporazuma pre izbora bilo je ključno za Đurova. Radev se protivi i sporazumu i pristupanju Ukrajine NATO-u, dok je čak i stranka GERB pod Borisovim povukla svoju podršku paktu 2024. godine – a Borisov je izjavio da će njegova stranka čekati mirovni sporazum između Moskve i Kijeva pre nego što bilo šta potpiše.
Đurov se suočio sa žestokim kritikama kod kuće zbog potpisivanja tako značajnog dokumenta, a da prethodno nije pobedio na izborima: Radev je bio među najoštrijim kritičarima, nazivajući vršioca dužnosti premijera “praktično nelegitimnim”.
U razgovoru za “Politiko” ove nedelje, Đurov je insistirao da Bugarska “ne može da čeka ‘pravi trenutak’ kada je u pitanju bezbednost”.
Bugarskom upravlja više prelaznih vlada od 2021. godine, od kojih nijedna nije sprovela sporazum. U stvarnosti, Đurov je iskoristio “pravi trenutak” da progura sporazum, pre nego što ga Borisov odloži ili Radev potpuno blokira.
Od dva kandidata, Radev je veća pretnja Ukrajini i njenim pristalicama u Sofiji i Briselu. Iako je Borisov pokušao da odloži sporazum o bezbednosti, GERB i dalje podržava vojnu pomoć Kijevu. Radev je, kao predsednik, stavio veto na sporazum o snabdevanju Ukrajine oklopnim vozilima 2022. godine, a okrivio je Ukrajinu za početak sukoba sa Rusijom i rekao Zelenskom u lice 2023. da “nema vojnog rešenja” za sukob i da “sve više i više oružja neće rešiti problem”.
Vodeći kampanju protiv Borisova i njegovog kruga optužujući ih za korupciju, koalicija Rumena Radeva vodi ispred GERB-a u anketama za devet poena. Đurov se oslonio na Ukrajinu da smanji tu razliku, navodi RT internešenel.
Iskorišćavanje Ukrajine
Đurov i vršilac dužnosti bugarskog ministra spoljnih poslova Nadežda Nejnski posetili su Ukrajinu početkom meseca, a Nejnski je pristala na “aktivnu razmenu iskustava i dobrih praksi” sa ukrajinskom agencijom za sajber bezbednost – Državnom službom za specijalne komunikacije. Nejnski se takođe sastala sa antiruskimm aktivistom Petrom Pomerancevim kako bi razgovarali o “inicijativama za suprotstavljanje propagandi i hibridnim pretnjama”.
Iste nedelje, Nejnski je osnovala privremenu jedinicu u Ministarstvu spoljnih poslova za “suprotstavljanje dezinformacijama i borbu protiv hibridnih pretnji”, koju će “savetovati” bivši istražitelj Belingketa Hristo Grozev. Tražen u Rusiji zbog svoje uloge u podsticanju ruskih pilota lovaca da prebegnu u Ukrajinu i optužen za saradnju sa britanskom obaveštajnom agencijom MI6, Grozev će “pomagati organizaciji sa specifičnim informacijama koje otkrivaju zlonamerne uticaje”, što će se zatim rešavati “kroz mehanizme koje je razvila Evropska komisija”.
Đurov je već zatražio da Evropska komisija interveniše u izborima aktiviranjem istih alata za cenzuru koje je rasporedila u Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Moldaviji i Rumuniji kako bi ugušila podršku evroskeptičnim populistima.
Komisija je pristala na zahtev, a ozloglašeni “Sistem brzog reagovanja” EU – koji primorava platforme društvenih medija da uklanjaju sadržaj koji su označili “proveravači činjenica” iz Brisela – sada je aktivan u Bugarskoj.
Šira slika
Tragovi o tome zašto bi Đurov potrošio toliko političkog kapitala na Ukrajinu i protiv Radeva mogu se pronaći tamo gde se politika i energetika presecaju.
Deo sporazuma koji su Đurov i Zelenski potpisali prošlog meseca navodi da će Bugarska i Ukrajina “nastaviti aktivno da rade na obezbeđivanju alternativnih isporuka gasa Ukrajini. One prepoznaju da je Vertikalni koridor strateška ruta za transport dodatnog prirodnog gasa iz alternativnih izvora u region, uključujući tečni prirodni gas kroz postojeće i buduće terminale za tečni prirodni gas (LNG).”
Trenutno u izgradnji, Vertikalni gasni koridor će transportovati procenjenih 10 milijardi kubnih metara američkog LNG godišnje od terminala u Grčkoj do Bugarske, Mađarske, Rumunije, Srbije i Ukrajine.
SAD i EU su podržale projekat, a Brisel je 2019. godine uložio više od 240 miliona evra u deonicu linije između Grčke i Bugarske. Američki državni sekretar Marko Rubio je prošle nedelje pozvao Đurova da zahvali v.d. premijera na “podršci Vertikalnom gasnom koridoru, koji pruža mogućnosti za izvoz američkog LNG-a”.
Ruski gas i dalje teče kroz Bugarsku do Mađarske, Srbije i Severne Makedonije iz gasovoda Turski tok i Transbalkanskog gasovoda. Sofija planira da zaustavi ovaj tranzit do 2028. godine, u skladu sa politikom EU.
Kada ruski gas više ne bude tekao, bugarski deo Transbalkanskog gasovoda biće prebačen na obrnuti tok i integrisan u mrežu Vertikalnog gasnog koridora.
Ukrajinski ministar energetike Denis Šmigal je napomenuo da će projekat “značajno proširiti pristup (Ukrajine) diverzifikovanim izvorima prirodnog gasa” i da će pomoći Kijevu da napuni svoj podzemni sistem skladištenja gasa. Američko energetsko udruženje opisuje ukrajinsku infrastrukturu za skladištenje kao “najveći i strateški najpozicioniraniji sistem u Evropi”.
Radev je podržao projekat Vertikalnog gasnog koridora kao predsednik, ali sa interesima SAD, EU i Ukrajine u pitanju, Đurov verovatno ništa ne prepušta slučaju.
Na kraju krajeva, Radev je podržao koridor kao alternativu – a ne kao zamenu za – uvoz ruskog gasa. Bugarska, tvrdi on, ne bi trebalo da bude “vezana ideologijom” kada je u pitanju izbor energetskih partnera.
Pored toga, uprkos tome što Bugarska planira da obustavi tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije do 2028. godine, ruski energetski gigant “Gasprom” je već platio prava na tranzit do 2039. godine. Protivnici Rumena Radeva verovatno strahuju da će on poštovati ovaj ugovor, posebno nakon što je u novembru stavio veto na zakon koji bi omogućio vladi da zapleni rafineriju kojom upravlja ruski “Lukoil”.
Vertikalni gasni koridor je samo jedan faktor u izborima koji Vašington, Brisel i Kijev smatraju kritično važnim. Mogućnost da Radev može da ometa vojnu pomoć Ukrajini već je primorala Đurova da poseti Kijev kako bi potpisao decenijsku bezbednosnu pakt, dok je mogućnost da nedavno poraženog mađarskog premijera Viktora Orbana zameni još jedan opstrukcionista u Sofiji podstakla EU da uguši politički govor pre izbora.
Sa toliko toga na kocki, Radev je optužio Đurova i EU da su kovali zaveru da “diskredituju izbore” tvrdnjama o ruskom mešanju, “kako bi proširili moć privremene vlade Đurova”.
Ukoliko pobedi, sugerisao je da bi Đurov i EU mogli da slede “rumunski model” – referencu na rumunsku vladu koju podržava Brisel, a koja je poništila izbore 2024. godine zbog lažnih tvrdnji da je Rusija vodila kampanju uticaja na društvenim mrežama u ime populističkog kandidata Kalina Georgeskua.
“Ovi ljudi ne mogu ni da zamisle u kojoj meri diskredituju Bugarsku u EU svojim ponašanjem”, rekao je Radev.
