Док се у БиХ присвајају православна гробља и цркве, представници бошњачке политичке структуре и тамошњи “форум интелектуалаца” кренули су у обрачун са Српском кућом у Брчком дистрикту, у којој су од почетка године, на једном месту, смештене канцеларија Владе Републике Српске, филијале Пореске управе и ПИО фонда, пренео је РТ.
Руководство Српске наводи да је све урађено по закону и да је ово заправо атак на владине акте и на “српско”. Истовремено се, с друге стране, тражи да се преиспита куповина зграде, замерајући што је ту некада наводно, била коцкарница, као и да се Републици Српској забране овлашћења у Дистрикту. Смета им и назив “Српска кућа”, наводећи да “није у складу са мултиетничком структуром становништва Брчко дистрикта и БиХ, оптужујући Српску да је нелегално сместила ентитетске институције”.
Коме смета “српско” у Брчком и БиХ?
Хајку на “Српску кућу” покренуо је нелегални високи представник Кристијан Шмит, чија је канцеларија поручује како ће “правовремено уклањање натписа осигурати позитивно окружење за дијалог”. На решавању тог “проблема” ангажован је супервизор за Брчко дистрикт који је како су навели из ОХР-а, већ “неколико месеци у контакту с Владом Републике Српске и руководством Брчко дистрикта у вези са овим питањем”.
“У последње време сведочимо сталном ширењу непроверених тврдњи како куповина напуштеног објекта коцкарнице у Брчко дистрикту од Угоститељског сервиса Српске током 2025. године представља претњу пуном и доследном спровођењу коначне арбитражне одлуке за Брчко или потенцијално кршење Устава БиХ или Статута и закона Брчко дистрикта”, наводи се у објави ОХР-а на друштвеној мрежи Икс.
Премијер Републике Српске Саво Минић истиче да је Влада спровела процедуру и да је све у вези са куповином зграде у Брчком у којој је Српска кућа урађено по закону.
“Једноставно, ово је атак на било какву нашу активност и прави се проблем на дневном нивоу. У Форуму су то покренули јуче или данас, сутра ће покренути нешто друго. Сваки пут имамо неко деловање према Српској”, рекао је Минић.
Градоначелник Брчко дистрикта Синиша Милић поручује да покушај да се назив Српска кућа искористи као изговор за кршење арбитражне одлуке, сигурно неће проћи.
“Управо би кршење те одлуке било оспоравање права Републици Српској на функционисање њених канцеларија и служби на простору дистрикта Брчко. И то под истим условима под којима функционишу и федералне институције. Много је дезинформација. Једна од њих је да канцеларија Фонда ПИО не може да ради у Брчком, канцеларија Републике Српске, будући да је то питање регулисано већ од старта оснивања дистрикта Брчко, јер дистрикт нема свој ПИО фонд. Тако да ентитетске надлежне службе раде већ годинама на простору дистрикта Брчко. Овде се ради само о пресељењу и све је то у интересу пензионера, грађана Брчко дистрикта, који у тим канцеларијама могу да остварују своја права”, навео је Милић, преноси РТРС.
Лидер СНСД-а Милорад Додик поручио је да српско име много старије од супервизора, да га нико неће забранити и угасити и да ће с тим морати да се носе.
“Тамо где живе Срби, где им Устав гарантује конститутивност, објекти и институције носиће предзнак ‘српска’, свидело се то некоме или не. Тако ће бити и у Брчком, где ће Српска кућа увек имати тај назив. Српска варош у Брчком је историјска чињеница, не видим шта је спорно у имену Српска кућа. То што некоме смета, његов је проблем и мораће да се носи с њим”, поручио је Додик на Иксу.
Директор Фонда ПИО Републике Српске Младен Милић истиче “од кад је света и века у Брчком постоји насеље Српска варош”.
“Без потребе се диже бука око свега тога. Крајње је време да престану поделе по том основу. Нема разлога да Српска кућа смета некоме”, рекао је Милић за РТРС.
Коментаришући актуелни спор, новинар Небојша Малић истиче да, с обзиром на то да је Брчко место где се укрштају Федерација и Република Српска, сасвим примерено и очекивано да се ту укрштају и сви политички спорови између две половине БиХ.
“Политичком Сарајеву смета све српско. Још 2005. су тужбама натерали РС да промени имена градова и села (отуд ‘Источно’ Сарајево), сад им смета Српска кућа, а стално им смета Република Српска у принципу”, објашњава Малић.
Други проблем, додаје Малић, је што Сарајево на Брчко гледа као место на којем може да пресече Републику Српску у случају обновљеног рата.
“Сетите се да је на пролеће 1992. од највећег стратешког значаја била успостава посавског коридора између Крајине и Семберије, јер су западне српске земље биле де факто опкољене. Цео пројекат ‘дистрикта Брчко’ у Дејтону и после, био је у функцији пресецања тог коридора”, подсећа Малић.
Према мишљењу члана Српске академије наука и уметности САНУ Косте Чавошког, Брчко дистрикт уставно треба сматрати делом Српске. Како истиче Чавошки, Република треба да се врати на властити изворни Устав са којим је ушла у оквир БиХ и који јој омогућава бројне надлежности.
“Све то је ствар политичке процене. Згодније и једноставније је да се врати стари Устав Српске и ту не би било никакве значајније расправе”, навео је Чавошки.
Брчко дистрикт успостављен је као кондоминијум, односно заједничко власништво два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, са властитим институцијама. Дистрикт је званично успостављен 8. марта 2000, годину дана после коначне одлуке међународне арбитраже за Брчко која је била предмет међуентитетског спора након потписивања Дејтонског мировног споразума.
