Privredna saradnja Republike Srpske i Ruske Federacije ima strateški značaj, ali je u ekonomskom smislu trenutno ograničenog obima, uz potencijal za dalje unapređenje, rečeno je Srni u Privrednoj komori Srpske.
Kako je naglašeno, Rusija je tradicionalni partner, sa značajnim investicionim prisustvom, pre svega u energetskom sektoru, što čini okosnicu dosadašnje saradnje.
Iz Komore navode da ukupne ruske investicije u Republici Srpskoj iznose oko 453 miliona konvertabilnih maraka, pri čemu je većina usmerena upravo u prerađivačku industriju nafte. S druge strane, ukupna robna razmena je relativno skromna i iznosi oko 86 miliona konvertabilnih maraka, odnosno manje od jedan odsto ukupne razmene Srpske, što ukazuje da saradnja još nije dovoljno proširena.
“U toku su aktivnosti na zaključivanju sporazuma o unapređenju i zaštiti investicija, koji bi značajno povećao pravnu sigurnost investitora i olakšao poslovanje. Takvi sporazumi omogućavaju nediskriminatorski tretman, zaštitu kapitala i mehanizme rešavanja sporova, što je preduslov za ozbiljnije investicione tokove”, navode u Privrednoj komori.
Posebno značajan podsticaj bi bilo potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini između BiH i Ruske Federacije, čime bi roba iz Republike Srpske imala preduslov da bude konkurentnija prilikom izvoza na rusko tržište.
U Privrednoj komori kažu da je činjenica da geopolitički faktori i sankcije utiču na obim i dinamiku saradnje.
“Tržišna orijentacija Republike Srpske je više od 70 odsto usmerena ka EU, ali saradnja sa Rusijom je važna kao diversifikacija ekonomskih partnera i izvor investicija u specifičnim sektorima”, naglašavaju u Privrednoj komori.
Ističu da i geografski posmatrano ova saradnja ne može biti noseći stub ukupne spoljnotrgovinske orijentacije, uzevši u obzir prostornu udaljenost, što pre svega poskupljuje troškove transporta, a lančano i ukupnu cenu domaćih proizvoda na tržištu Rusije.
“Međutim, olakšavanje mogućnosti uspostavljanja saradnje između domaćih i ruskih kompanija je svakako odlična osnova za širenje saradnje i uvećavanje spoljnotrgovinske razmjene. Mogućnost uspostavljanja saradnje dodatno bi unapredilo i uzajamno priznavanje i usaglašavanje sertifikata o kvalitetu robe i usluga, budući da se domaća privreda većinski fokusira na standarde bazirane na EU regulativama, dok se Ruska Federacija pridržava gost standarda”, ističu u Privrednoj komori.
Iz Privredne komore navode i da postoji nekoliko ključnih oblasti sa najvećim potencijalom za privrednu saradnju sa Rusijom – energetika i gasni sektor, poljoprivreda i prehrambena industrija, metaloprerađivačka i mašinska industrija, namenska industrija, drvna industrija, kao i turizam i usluge.
