Власт албанског премијера Едија Раме је уздрмана, мада не и угрожена масовним протестима због спорног америчког мегатуристичког пројекта, али демонстрације показују да велики број грађана одбацује политички систем који их више не представља, оцењују аналитичари у ЕУ.
Такође је пренесена и оцена једног америчког политиколога да су масовни протести у Албанији наметнули неугодна питања и западним обожаваоцима чврсте власти.
“Јер ти западњаци често желе да прескоче, зажмуре на бриге око демократије да би се заузврат добила стабилност, могућности за инвестиције”, наводи се.
Медији истичу да је буру незадовољства грађана Албаније изазвало то што је влада склопила без увида јавности договор са зетом америчког председника Доналда Трампа Џаредом Кушнером за пројекте вредне више милијарди долара, укључујући заштићену зону флоре и фауне, посебно ружичастих фламингоса.
Немачки портал “Дојче веле” преноси став политичког аналитичара у Тирани Бленди Кајсијуа да протести “сведоче о дубокој кризи албанског демократског модела, јер оно што данас повезује ове демонстранте није идеологија, већ уверење да их политички систем више не представља”.
Европски парламент и Европска комисија су ставили до знања албанском премијеру Рами да мора испоштовати одредбе ЕУ о заштити природне средине, ако мисли да Албанија напредује ка чланству у ЕУ, јављају шпански дневник “Вангвардија” и други листови.
Рама је одговорио да ће прописи о заштити природне средине бити испоштовани, али не и како и оптужио “стране државе”, “дигиталне плаћенике”, као и неке произраелске и проиранске групе да стоје иза упорних и масовних протеста.
Стручњак за политичку комуникацију са Универзитета у Тирани Јонила Годоле сматра да Рамино тумачење протеста одражава добро познату комуникациону стратегију: скретање пажње са захтева демонстраната на наводне стране силе, с циљем да се пажња удаљи од онога што тражи грађански протест.
Политиколог Кајсију сматра да протести указују на много дубљу кризу од спора око заштите животне средине и да демонстранти покушавају да врате јавни простор, за који верују да је постепено стављен под контролу уских политичких и приватних интереса.
Неки медији у ЕУ су пренели и мишљење америчког политичког аналитичара албанског порекла Фрона Нахзијуа да се “већина Албанаца не противи инвестицијама, већ замерају што у то нема увида, што се послови склапају иза затворених врата”.
И, како додаје, “захтев је да се положе рачуни уместо политичких повластица, тражи се да институција буду важније од личности”.
“Протести у срце погађају Рамине планове”, рекао је амерички аналитичар.
Нахзиу тврди да “они који подржавају албанског премијера хвале његову вештину да пресече бирократију и среди ствари”.
“Западне елите јако воле моћне вође који им испослују архитектонске послове, потпишу споразуме и говоре језиком модернизације”, наводи он.
Амерички аналитичар напомиње да “грађани морају да живе с последицама тога и управо је Фламинго покрет зато најмоћније ударио”.
“Обелоданио је јаз између Албаније која постоји у међународним часописима и Албаније какву проживљавају многи њени грађани”. А то је наметнуло неугодна питања западним обожаваоцима који често желе да прескоче, зажмуре на бриге око демократије да се заузврат добију стабилност, могућности за инвестиције и харизматични партнер”, закључује Нахзиу.
Професорка са Универзитета у Тирани Годоле примећује да “Европа годинама позива на јачање цивилног друштва како би се ојачала демократија”.
“Данас Албанија има снажно цивилно друштво које се покренуло у до сада незабележеним размерама, а ипак је међународна подршка тој мобилизацији веома слаба”, рекла је она.
Годоле је додала да се “поставља питање да ли је цивилно друштво добродошло само када је слабо, а не и када постане стварни политички актер”.
