Bugarski premijer Rumen Radev izjavio je da će Bugarska u sredu biti stavljena pod proceduru Evropske unije za prekomerni deficit, svega nekoliko meseci nakon pristupanja evrozoni.
Radev je optužio prethodnu vlast desnog centra da je manipulisala fiskalnim podacima kako bi obezbedila ulazak Bugarske u evrozonu 1. januara 2026. godine, nakon političke borbe oko toga da li zemlja ispunjava kriterijume konvergencije, prenose mediji.
“Lagali su da bi gurnuli Bugarsku u evro”, rekao je premijer novinarima po povratku iz Brisela.
Temenužka Petkova, bivši ministar finansija, odbacila je Radevljeve optužbe tvrdeći da je Bugarska ostala unutar ograničenja od tri odsto u 2025. godini zahvaljujući klauzuli EU o fleksibilnosti u pogledu odbrambenih rashoda, dodajući da je svako pogoršanje povezano sa odlukama koje je donela privremena administracija i odloženim planiranjem budžeta za ovu godinu.
Radev je došao na vlast u maju nakon što je njegova “Progresivna Bugarska” pobedila na aprilskim izborima, obezbedivši prvu jednostranačku većinu Bugarske u poslednje tri decenije.
Prema proceduri EU za prekomerni deficit, zemlje koje krše fiskalna pravila bloka dužne su da vrate svoj deficit ispod tri odsto BDP-a u određenom roku i podležu pažljivijem budžetskom praćenju od Evropske komisije.
Prema prognozi Komsije, deficit Bugarske će iznositi 4,1 odsto BDP-a u 2026. godini jer se zemlja tkaođe bori sa najvišom stopom inflacije u evrozoni, što već podiže cene hrane. Ukoliko se potvrdi, Bugarska bi postala prva zemlja koje je ušla u evrozonu i suočila se sa korektivnim fiskalnim delom bloka u roku od nekoliko meseci od pristupanja, kao i prvi postupak usled prekomernog deficita (EDP) za Sofiju otkako je prethodna procedura završena 2012. godine.
Očekivano pokretanje procedure zbog prekomernog deficita dolazi nekoliko dana nakon što je Brisel odblokirao 370 miliona evra iz Fonda za oporavak za Bugarsku, dok je dodatnih tri milijarde evra ostalo zamrznuto do sprovođenja pravosudnih i antikorupcijskih reformi, a prolećni paket Komisije sadrži i ažurirane informacije o drugim državama članicama koje su već u postupku, uključujući Francusku, Mađarsku, Italiju i Poljsku.
