Убрзани пријем Црне Горе у Европску унију не сме бити алиби за дискриминацију, већ подстицај за њено отклањање. Срби у Црној Гори, све чешће доживљавају европске интеграције као процес у којем се њихова права занемарују или релативизују, каже за Спутњик председник Слободне Црне Горе Владислав Дајковић.
Црна Гора има највеће шансе да после пријема Хрватске пре 14 година у Европску унију, постане друга држава са ових простора која ће приступити овој организацији. Ово је саопштила Европска комисија уз напомену да је после скоро деценију и по преговора Подгорице и ЕУ прошле недеље направљен историјски корак – одобрено је формирање радне групе за израду Уговора о приступању Црне Горе ЕУ, уз објашњење да су „ад хок“ групе привремена радна тела, тимови или комисије основане за решавање конкретног проблема или задатка.
Погрешни темељ ЦГ за улазак у ЕУ
Ова вест за многе државе региона које дуже од Црне Горе чекају пријем у ЕУ, и које су чак и уређеније и у политичком и у сваком другом смислу благо речено је -изненађење. Политички кругови унутар Црне Горе склони су да мишљењу да је ово убрзање из ЕУ да Црну Гору пригрли што пре последица „просрпског“ фактора који све више хвата замах у овој држави. Као други разлог наводе и приближавање Америке овој држави кроз разне фондове и инвестиције.
Дајковић каже да игнорисање права српског народа у Црној Гори није само лош пут ка Европској унији, већ да је то директно супротно основним вредностима на којима почива ЕУ.
„Европска Унија се темељи на поштовању људских и мањинских права, владавини права и равноправности свих грађана. Уколико једна држава системски занемарује или ускраћује права најбројнијој језичкој и националној заједници, онда она суштински не испуњава критеријуме за чланство, без обзира на политичке декларације,“ каже за Спутњик Дајковић.
По његовим речима покушај да се кроз „убрзани пут ка ЕУ“ заташкају унутрашњи проблеми и неправде није одржив.
Срби нису задовољни
„Напротив, то може произвести додатне поделе у друштву и продубити неповерење грађана према институцијама и самом европском путу. Европска унија не сме бити алиби за дискриминацију, већ подстицај за њено отклањање,“ истиче он.
Када је реч о расположењу грађана, како каже, оно је подељено и далеко је од некадашњег ентузијазма.
„Један део грађана и даље види ЕУ као шансу за економски развој и стабилност, али значајан број људи постаје све скептичнији, управо због осећаја неправде, селективног приступа и утиска да се од Црне Горе траже уступци који нису у складу са стварним стањем унутар друштва. Посебно је изражено незадовољство међу Србима у Црној Гори, који све чешће доживљавају европске интеграције као процес у којем се њихова права занемарују или релативизују,“ закључује саговорник Спутњика.
Експозе као из бајке
Иначе, у експозеу о Црној Гори, Европска комисија навела је да је политика Црне Горе фокусирана на европске интеграције, стабилизацију институција и решавање економских изазова, уз нагласак на помирење и стабилност. Пише и да Влада ЦГ наставља пут ка ЕУ, док опозиција критикује зависност од спољних ресурса. У фокусу су и борба против корупције и именовања у правосуђу. Црна Гора се оцењује као стабилна држава са високим степеном политичке зрелости. Политичку сцену и Парламент чине бројне странке, укључујући мањинске партије (албанске) и странке са културним конзервативизмом (Уједињена Црна Гора).
Што се тиче безбедности забележене су бриге око локалних безбедносних ризика, као што је изјава о ризику од тероризма у Беранама. Када је реч о односима са Србијом пише да Република Србија придаје велики значај односима са Црном Гором, фокусирајући се на економску и инфраструктурну сарадњу.
