Црна Гора данас обележава 20 година од када је на референдуму обновила државну независност, а према истраживањима јавног мњења, данас би идеју независне Црне Горе подржало око 70 одсто грађана.
На референдуму је гласало 86,5 одсто од укупног броја бирача. Независност је подржало 55,5 одсто, док је за останак у заједничкој држави са Србијом било 44,5 одсто грађана.
Кампању за независност предводио је лидер Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић. Референдумско питање је гласило:
“Желите ли да Република Црна Гора буде независна држава са пуним међународноправним субјективитетом?”
Референдумска кампања протекла је у атмосфери тензија између присталица Блока за независну Црну Гору и просрпских партија окупљених у Блоку за заједничку државу са Србијом. Мањински народи били су дио блока за независност.
Двадесет година након референдума, Црна Гора је међународно призната држава, чланица НАТО-а и “прва наредна” кандидаткиња за чланство у Европској унији, али и држава дубоких подела и снажног утицаја Српске православне цркве.
У првим редовима на синоћњем пријему, који је организовао премијер Милојко Спајић, ипак су били они који су се на референдуму залагали за заједничку државу са Србијом, а који данас покривају неке од најважнијих функција. Међу њима је посебно предсједник парламента и лидер Нове српске демократије Андрија Мандић.
„Коначно је дошао тренутак да сви заједно кажемо: Европо, враћамо се. Срећна ти будућност, помирена Црна Горо“, казао је он уочи пријема.
Председник Србије Александар Вучић није присуствовао прослави.
“Признајем, криви смо, и извините што смо вас волели више него ви нас”, написао је председник Србије Александар Вучић у писму грађанима Црне Горе.
Из Подгорице је одговорило Министарство вањских послова поруком да Црна Гора остаје посвећена развоју добросуседских односа са Србијом, заснованих на равноправности и узајамном поштовању.
Премијер Милојко Спајић изјавио је синоћ да Црна Гора, двије деценије након обнове независности, има идеју која је спаја и води, а чијем остварењу никада није била ближа. То је, како је поручио, европска Црна Гора и пројекат уједињене Европе.
То је, како је рекао Спајић на свечаности поводом обележавања 20 година од обнове независности Црне Горе, можда и посљедњи прави мировни пројекат на свијету.
Европска комесарка за проширење Марта Кос казала је да нико не стиже до ове фазе процеса проширења без огромног труда, нити постаје чланица Европске уније без још веће националне одлучности и јединства у завршници тог пута.
“Европа види шта сте изградили. Европа види ваша постигнућа. Ускоро ћете доприносити историји Европске уније”, казала је она на свечаности поводом обиљежавања 20 година од обнове независности Црне Горе.
Црна Гора, 20 година након обнове независности, према оценама европских званичника, важи за прву наредну чланицу Европске уније. Ове године очекује се да ће затворити сва преостала преговарачка поглавља, а процјене су да би већ 2028. могла бити примљена у ЕУ.
Поједини аналитичари, међутим, сматрају да је тај рок преамбициозан, али да је до 2030. године сасвим извесно да ће парламенти држава чланица подржати црногорско чланство.
Црна Гора је 2017. године постала чланица НАТО, упркос противљењу дијела јавности. Признала је независност Косова и у стратешком смислу води проевропску политику.
У протеклом периоду политички пут Црне Горе трасирала је Демократска партија социјалиста Мила Ђукановића, која је данас у опозицији, док су на власти просрпске странке.
Црна Гора је и данас дубоко подељено друштво, прије свега на Србе и Црногорце, али сва истраживања јавног мњења показују да би данас за независну државу гласало и до 70 одсто грађана.
Ипак, грађани који се и данас залажу за заједничку државу са Србијом истичу да се обистинила њихова бојазан да ће Црна Гора бити приватна држава Мила Ђукановића, држава криминала и корупције, те да на њеној територији делују два најјача криминална клана – кавачки и шкаљарски – у чијим је међусобним обрачунима убијено око 80 особа, међу којима је било и случајних жртава.
С друге стране, поборници независности кажу да је тај наратив пласиран како би се сви који су били за независност представили као криминалци и лопови, што, како тврде, није тачно.
Многи високи правосудни и полицијски званичници су након промјене власти 2020. године осумњичени, неки су у притвору, а бивша дугогодишња челница црногорског правосуђа Весна Меденица првостепено је осуђена на десет година затвора. Њен син Милош је у бекству и недоступан државним органима.
Власт Демократске партије социјалиста, након 30 година, смењена је после литија које је организовала Српска православна црква због спорног Закона о слободи вероисповести. Поједини аналитичари тврде да је од тада утицај СПЦ веома велики на све сегменте друштва. Утицај СПЦ евидентиран је и у последњим извештајима ЕУ.
Од смене ДПС-а, за шест година формиране су три владе.
У економском смислу, прве године независности обележили су економски бум и велике инвестиције у некретнине, углавном руских инвеститора, посебно на приморју. Ипак, поједини аналитичари тврде да су кључни ресурси распродати. За време власти ДПС-а у државу је ушло око 11 милијарди евра страних инвестиција, док од промене власти нема ниједне веће инвестиције.
У току је поступак давања аеродрома у концесију, као и најава великих инвестиција арапског инвеститора Мохамеда Алабара, након потписивања међудржавног споразума са Уједињеним Арапским Емиратима. Томе се оштро противи део стручне јавности.
За време ДПС-а плате и пензије углавном су годинама стагнирале. Након доласка на власт Покрета Европа сад премијера Милојка Спајића, дошло је до значајног повећања плата, али не на основу зарађеног новца, већ укидањем доприноса за здравствено осигурање и значајним смањењем доприноса за пензијско осигурање.
Повећане су и минимална пензија и минимална зарада. Међутим, дошло је и до великог раста цена, великог задужења и масовног запошљавања у јавној управи, што је допринело смањењу броја незапослених. Многи аналитичари тврде да је такво стање неодрживо и да ће све то доћи на наплату.
Незапосленост је 2006. године била преко 30 одсто, а сада је око 10 одсто. Јавни дуг је тада износио око 700 до 800 милиона евра, односно мање од 40 одсто БДП-а, док је данас око 4,5 до пет милијарди евра, односно око 60 одсто БДП-а.
БДП по становнику тада је износио око 3.500 евра, а данас око 12.260 евра.
Дан независности биће обележен углавном бројним концертима. У више градова биће организоване прославе и концерти регионалних звезда, док су неке општине у којима су на власти просрпске партије одбиле да организују прославе, наводећи да немају шта да славе.
Влада је у последњем тренутку издвојила новац за организацију прославе, и то око 2,6 милиона евра из буџетске резерве, што значи да тај новац није био планиран буџетом за ту намену. Није познато како ће новац бити потрошен, нити колико је коштало ангажовање Рикија Мартина, који ће наступити на централном градском тргу у Подгорици.
