Након одласка нелегалног и нелегитимног Кристијана Шмита, не сме да се настави пракса тзв. бонских овлашћења као инструмента политичког управљања БиХ, сматра шеф Представништва Републике Српске у Србији, Млађен Цицовић.
Суштинско питање за Босну и Херцеговину је да ли ће наставити да постоји у систему трајног међународног протектората или ће коначно преузети пуну одговорност за сопствену будућност, у складу са Дејтонским мировним споразумом, сматра Цицовић.
“Уколико постоји процена такозване међународне заједнице, а пре свега САД, Русије и Кине, да институција високог представника у прелазном периоду још треба да постоји, њена улога мора да буде сведена искључиво на оквире дефинисане Анексом 10 Дејтонског мировног споразума”, каже он.
То значи да високи представник може да служи само као помоћ у координацији и праћењу спровођења цивилног дела мировног уговора, без наметања закона, мењања уставног поретка и политичког одлучивања у име демократски изабраних институција.
“Такав прелазни период треба да има јасан циљ: потпуно затварање Канцеларије високог представника (ОХР) и преношење пуне политичке одговорности на институције БиХ, њене ентитете и конститутивне народе”, нагласио је Цицовић.
Истовремено је неопходно покренути свеобухватан процес уставне и правне ревизије, како би се утврдило која су решења настала политичким договором домаћих актера, а која су резултат наметнутих интервенција током претходних деценија окупационе управе.
“Сва наметнута решења која немају одржив демократски и уставни легитимитет потребно је укинути или преиспитати кроз институционални дијалог и, где је то потребно, заменити новим решењима која ће бити резултат договора два ентитета и три конститутивна народа”, додао је Цицовић.
Он је истакао да Република Српска не може да прихвати било какво наметање закона о “државној имовини”, која не произилази из Устава БиХ и договора домаћих политичких представника.
“За Републику Српску питање имовине није само правно или економско, већ и питање стварног садржаја уставних надлежности и положаја ентитета унутар дејтонске структуре БиХ”, напоменуо је Цицовић.
Он је указао да би одузимање или преношење имовинских права путем наметнутих одлука значило суштинску промену уставне равнотеже успостављене Дејтонским мировним споразумом.
“Република Српска, која би била лишена права да управља својом имовином, природним ресурсима, пољопривредним земљиштем, шумама и другим развојним потенцијалима, била би лишена и значајног дела својих уставних капацитета. Као што наш народ једноставно каже, нико не може да очекује да мирно пристанемо да останемо без своје куће и окућнице”, нагласио је Цицовић.
По његовим речима, циљ свеобухватног процеса уставне и правне ревизије након Шмита није правна реваншизација нити поништавање било чијих права, већ успостављање трајно одрживог уставног поретка заснованог на легитимитету, сагласности и владавини права.
“Потребан је нови уставни консензус заснован на изворним дејтонским принципима. Потребна је заједица у којој ће Устав БиХ бити највиши правни акт и у којој ће институције функционисати на основу јасно дефинисаних надлежности, а не на основу привремених политичких интервенција и ванредних механизама”, навео је Цицовић.
Он је нагласио да само таква БиХ може бити стабилна, демократска и одговорна за своју будућност, те истинска заједница два ентитета и три равноправна конститутивна народа.
“И само таква БиХ може затворити дејтонско поглавље међународног надзора и отворити поглавље пуне уставности, легитимитета и политичке одговорности домаћих институција”, закључио је Цицовић.
