U Dubrovniku je danas, u okviru inicijative “Tri mora”, potpisan Međudržavni sporazum Bosne i Hercegovine (BiH) i Hrvatske o Južnoj gasnoj interkonekciji.
Izgradnjom tog gasovoda bi obezbedilo sigurno i stabilno snabdevanja BiH, saopštio je Savet ministara BiH.
Južna gasna interkonekcija je strateški infrastrukturni projekat koji treba da poveže BiH sa hrvatskim sistemom i terminalom “ukapljenog prirodnog gasa” (LGN) na Krku da bi smanjila zavisnost BiH od ruskog gasa koji joj gasovodom “Turski tok” dobija preko Srbije.
Gasovod će ićipravcem: Split – Zagvozd (Hrvatska) – Posušje (Bosna i Hercegovina) – Tomislavgrad – Šuica – Kupres – Bugojno – Novi Travnik/Travnik i pravcu Posušje – Grude – Široki Brijeg – Mostar, s kracima prema Livnu, Gornjem Vakufu-Uskoplju, Donjem Vakufu i Jajcu, uz krak za Čapljinu i dodatni pravac Kladanj – Tuzla.
To će doneti diverzifikacija pravaca i izvora prirodnog gasa koji će omogućiti energetsku nezavisnost BiH, piše u saopštenju.
Sporazum mora biti potvrđen u oba doma doma Parlamentarne skupštine BiH i u Vladi Hrvatske.
Na svečanosti potpisivanja sporazuma bio je i ministar SAD za energetiku Kris Rajt.
Za nosioca ovog projekta je odabrana američka kompanija AAFS, a u pregovorima su učestvovali i predstavnici Ambasade SAD u Sarajevu.
Pojedine nevladine organizacije u BiH su ukazivale na netransparentnost posla i da je malo poznata američka kompanija kojoj je poveren, bliska predsedniku SAD Donaldu Trampu.
Delegacija EU u BiH je ranije upozorila da se od BiH očekuje da “uskladi zakone i standarde sa onima koji važe u EU, uključujući i u oblasti energetske politike”.
Izgradnja gasovoda trebalo bi da se završi do 2028. godine, a potom bi, u roku od sedam godina posle toga, sledila izgradnja gasne elektrane.
