Сједињене Америчке Државе одустају од политике изградње држава и интервенционизма на западном Балкану и окрећу се сарадњи, уз посебан нагласак на Босну и Херцеговину и реализацију Јужне гасне интерконекције са Хрватском.
У извештају америчке администрације упућеном Конгресу наводи се да је „завршена ера америчке политике изградње држава“. Тиме се потврђује заокрет Вашингтона према овом делу света, уз поруку да политика више није усмерена на „спасавање или реконструкцију“, већ на стабилност и обострано корисно партнерство.
У документу се истиче да то подразумева пренос одговорности на локалне актере, уместо ослањања на страни интервенционизам и надзор.
Нова америчка политика према западном Балкану има три главна приоритета: очување регионалне стабилности, јачање економске и енергетске сарадње, као и сузбијање утицаја Русије, Кине и организованог криминала.
У делу који се односи на Босну и Херцеговину наглашава се да САД остају посвећене Дејтонском мировном споразуму, суверенитету и територијалном интегритету земље.
Америчка администрација наводи да је дипломатија Вашингтона током 2025. године помогла да се оконча најтежа политичка криза у БиХ од рата, уз очување уставног поретка и правног јединства државе.
САД најављују и проширење безбедносне сарадње са свим државама региона кроз заједничке војне вежбе, обуку и јачање одбрамбених капацитета, уз веће ослањање европских партнера на сопствене безбедносне ресурсе и НАТО.
Други стуб нове америчке политике односи се на економију и тржишно такмичење. У извештају се наводи да западни Балкан представља простор економских прилика за америчке компаније, посебно у области саобраћајне, дигиталне и енергетске инфраструктуре.
Посебан нагласак стављен је на енергетику. Америчка администрација оцењује да зависност региона од руске енергије остаје озбиљна стратешка рањивост и најављује подршку диверсификацији снабдевања кроз амерички течни природни гас, обновљиве изворе енергије и нуклеарну технологију.
Међу приоритетним пројектима посебно се наводи Јужна гасна интерконекција између Хрватске и Босне и Херцеговине, коју би требало да реализује америчка компанија AAFS Infrastructure and Energy LLC.
У делу извештаја о Србији, Вашингтон најављује наставак дијалога са Београдом, подстицање нормализације односа са непостојећом државом Косово и ширење енергетске и безбедносне сарадње.
Америчка администрација упозорава и на растући утицај Русије и Кине у региону. Москва се оптужује за подстицање етничких подела и коришћење енергетике као средства политичког притиска, док се за Пекинг наводи да кроз кредите, инфраструктурне пројекте и политичке везе шири свој утицај у државама са слабијим институцијама и нижим нивоом транспарентности.
