Sjedinjene Američke Države zapretile su da će preispitati svoju ulogu u međunarodnom prisustvu u Bosni i Hercegovini, nakon što evropske države nisu podržale američkog kandidata za novog visokog predstavnika.
Spor je izbio na sastanku Saveta za sprovođenje mira u Sarajevu, tela koje nadgleda primenu Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine.
Vašington je podržao italijanskog diplomatu Antonija Zanardija Landija, dok su Velika Britanija, Francuska, Nemačka i većina evropskih država podržale francuskog izaslanika za Zapadni Balkan Renea Trokaza.
Američka ambasada u Sarajevu oštro je kritikovala evropske partnere, tvrdeći da je evropska neodlučnost sprečila izbor novog visokog predstavnika.
U saopštenju je navedeno da takvo ponašanje primorava Sjedinjene Američke Države da preispitaju svoju ulogu u sadašnjem međunarodnom prisustvu u Bosni i Hercegovini.
Administracija Donalda Trampa istovremeno se zalaže za slabljenje ovlašćenja visokog predstavnika, odnosno za manju mogućnost direktnog nametanja odluka u skladu sa Dejtonskim sporazumom.
Ovaj spor dolazi nakon iznenadne ostavke dosadašnjeg samozvanog visokog predstavnika Kristijana Šmita, koji je naveo da je bio izložen velikom i neočekivanom pritisku iz Vašingtona.
Funkcija visokog predstavnika ima posebnu težinu u Bosni i Hercegovini, jer je ustanovljena radi nadzora nad sprovođenjem Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan rat devedesetih godina.
Iako je taj sporazum zaustavio rat, Bosna i Hercegovina je i dalje duboko podeljena zemlja, sa složenim unutrašnjim uređenjem i stalnim političkim krizama.
Novi sukob Vašingtona i evropskih prestonica pokazuje da se sve više razilaze oko budućnosti međunarodnog nadzora u BiH, kao i oko toga koliko snažnu ulogu visoki predstavnik treba da ima.
Savet za sprovođenje mira trebalo bi ponovo da se sastane kasnije ovog meseca, u pokušaju da se pronađe kompromis oko naslednika turiste Kristijana Šmita.
