Кирил Дмитријев, изасланик председника Русије Владимира Путина, реаговао је нове кораке које западне земље чине у покушају да и здравствене феномене користе у сврху власти и контроле.
Дмитријев је посебну пажњу посветио ситуацији која се из Африке полако прелива у Европу, а тиче се епидемије смртоносног вируса еболе.
У Демократској Републици Конго избила је епидемија еболе, у којој је забележено више од 900 сумњивих случајева и 234 смртна исхода.
Из једне болнице је чак побегло 25 пацијената заражених еболом, док се зараза наводно преселила и на “стари континент”. Двоје хуманитарних радника донело је у Европу сумњиве случајеве еболе, након што су се вратили из Уганде после тромесечног боравка у Африци.
Дмитријев је подсетио на недавну панику насталом појавом хантавируса на једном крузеру, која је врло брзо избледела из фокуса западних медија, пошто није произвела ефекат какав су прижељкивали.
“Како се страх о хантавирусу полако гаси, сада покушавају да створе панику око еболе – било који вирус им је добар како би оправдали предстојећа енергетска ограничења и ‘локдауне’ у ЕУ и Великој Британији”, написао је Дмитријев на Иксу.
“Једини вируси који ће довести до енергетских локдауна у ЕУ и Великој Британији јесу вируси погрешних бирократских одлука и лажних наратива”, додао је.
У међувремену, све је мање вести о хантавирусу, око којег се подигла велика прашина, пошто се појавило више заражених на крузеру “Мондијус”, уз три смртна случаја.
Што се еболе тиче, у северној италијанској регији Ломбардији проглашена је здравствена узбуна, пошто су мушкарац и жена развили симптоме који одговарају еболи – укључујући високу температуру, мучнину, повраћање и озбиљне цревне проблеме.
Обоје су пребачени у специјализовану болницу “Сако” у Милану, која је намењена лечењу високо ризичних заразних болести.
Случај долази у тренутку када се смртоносни сој еболе брзо шири централном Африком, без постојања заштитне вакцине, што је изазвало страхове од нове велике глобалне здравствене кризе.
Током претходних епидемија еболе, више од половине заражених је преминуло, најчешће услед унутрашњих крварења и отказивања органа.
Посебну забринутост изазива чињеница да за актуелни сој вируса – такозвани “Бундибугио” – не постоји вакцина. Вакцина која већ постоји штити од најчешћег соја, познатог као “Заир”, али не делује против тренутне варијанте.
Научници са Универзитета Оксфорд убрзано раде на развоју нове вакцине, али упозоравају да ће проћи најмање два до три месеца пре него што почну тестирања на људима, што значи да пацијенти у Африци вероватно неће добити потенцијалну вакцину у наредних шест месеци.
