Grupa evropskih zemalja želi da Brisel pred letnje odmore oteža ruskim putnicima pristup Šengen zoni tvrdeći da Rusi ne bi trebalo da se sunčaju na evropskim plažama dok Ukrajinci umiru.
U pismu šefici spoljnopolitičke službe EU Kaji Kalas i evrokomesaru za migracije Magnsu Bruneru predatom pred sastanak Saveta EU za pravdu i unutrašnje poslove koji se održava danas, ministri 11 zemalja pozvali su Evropsku komisuju da pooštri politiku viza za Rusiju.
Pismo su potpisali ministri baltičkih zemalja, Češke, Danske, Finske, Holandije, Poljske i Švedske, kao i dve zemlje koje nisu članice EU – Islanda i Norveške.
Takođe su evropski ministri podržali kampanju Estonije za sprečavanje ulaska ruskih boraca u Šenegen, prenosi danas briselski portal Politiko.
Ministri tvrde da je sprovođenje smernica EU neuejdnačeno, što omogućava Rusima da “kupuju vize”.
Navodi se da je prošle godine, prema podacima iz Šengen barometra za 2026, broj zahteva za vize Rusa bio osam odsto veći nego 2024. dok je broj izdatih viza povećan u još većoj meri.
U prethodnoj godini je vizu za Šengen dobio 623.451 Rus prema 565.719 u 2024. Najviše viza Rusima izdala je Francuska a slede Italija i Španija.
Jedan diplomata rekao je za Politiko da iza poteza grupe evropskih zemalja stoji promenjen politički pejzaž. Naime, pošto (bivši mađarski premijer) Viktor Orban više nije problem, proukrajinske prestonice vide priliku da pojačaju pritisak na Kremlj dok Rusija posustaje ekonomski i na ratištu.
Dvoje drugih diplomata reklo je da će potpisnici pisma pokrenuti pitanje viza za Ruse na marginama današnjeg sastanka ministara pravde i unutrašnjih poslova kako bi ocenili da li postoji dovoljna podrška da krenu dalje.
“Ako u prostoriji vlada pozitivna atmosfera, stvari bi mogle da se odvijaju prilično brzo”, rekao je za Politiko evropski diplomata.
Međutim, neke prestonice EU protiv su pooštravanja izdavanja viza za Ruse.
“Rusi, kada dođu u Evropu, shvate šta Evropa znači. Nije samo reč o velikim brodovima, trošenju novca… Moramo biti malo oprezni”, rekao je diplomata iz zemlje koja nije među potpisnicama pisma.
Drugi diplomata upozorio je da se ne treba previše baviti statistikama o vizama i napomenuo da neke zemlje imaju širi “diplomatski otisak” i veće kapacitete za obradu viza a ne blaže uslove.
