Више од 240 елиминисаних непријатељских војника и официра, десетак одликовања, два приручника о стрелачком умећу и огромно искуство у уличним борбама – ово је укратко о чувеном снајперисти Василију Зајцеву, који је прецизно гађање научио још у детињству. Његов деда, искусан ловац, често га је водио у лов у уралску тајгу. Од малих ногу учио је како да прати дивљач, маскира се и креће нечујно кроз шуму.
Већ са десет година добио је лук који му је деда направио, а две године касније и пушку берданку калибра 20. Отац му је тада рекао: “Троши муницију штедљиво и учи да пуцаш без промашаја”. Зајцев је тај савет памтио читав живот и често га примењивао у рату.
Почетак Великог отаџбинског рата дочекао је у Тихоокеанској флоти као писар у артиљеријском одељењу. До лета 1942. већ је пет пута тражио да буде послат на фронт и коначно је распоређен у 284. стрељачку дивизију и у септембру пребачен у Стаљинград.
Већ у првим данима борбе се истакао. У октобру је са удаљености од 800 метара убио три непријатељска војника обичном пушком. До тада је елиминисао 32 Немца. Добио је медаљу “За храброст” и снајперску пушку са оптичким нишаном.
Снајперисти су били изузетно важни у градским борбама, где је свака рушевина могла постати ватрене позиција. Најчешће су гађали официре како би пореметили командовање. У Стаљинграду је најпознатији био управо Зајцев. Сматрао је да је кључ успеха у размишљању ван шаблона и сталној импровизацији.
Увео је правила која и данас важе: мењање положаја после неколико хитаца, пажљива камуфлажа и коришћење мамаца. Често је постављао лутку у униформи како би навео непријатељске снајперисте да открију своју позицију.
Тајне вештине
Зајцев је увео и тактику “групног лова”, где више снајперских парова покрива исту зону. Такав приступ био је изузетно ефикасан.
“Узео сам шест ученика и сачекали смо немачко појачање. Када су се појавили, почели смо да пуцамо. Ја сам убио 11 војника, а заједно смо елиминисали 40”, писао је 1943.
Своје ученике је учио да воде белешке о терену, растојањима и могућим правцима кретања непријатеља. Захваљујући томе, били су спремни да делују у било ком делу града без губљења времена.
Често је циљао лице непријатеља, како би његова опрема остала на видном месту и намамила друге војнике. Избегавао је пуцање у сумрак, јер би одсјај могао да га ода, док је јутарње сунце користио да уочи непријатељске оптичке уређаје.
Борба са снајперистима
Од 242 непријатеља које је елиминисао, 11 су били снајперисти. Често је побеђивао у двобојима.
Најпознатији је његов дуел са немачким снајперистом, кога у мемоарима назива мајором Кенигом. Послат је у Стаљинград да елиминише совјетске снајперисте, пре свега Зајцева. После пажљивог праћења, Зајцев је открио његову позицију. Сачекао је прави тренутак, када је сунце осветлило непријатељски нишан, и једним прецизним хицем га елиминисао, пишу РИА Новости.
