Министарство је покушало да разјасни клаузулу која је део закона који је ступио на снагу у јануару
Мало примећена клаузула у свеобухватним променама немачке политике војне службе изазвала је узбуну након што се сазнало да закон захтева да мушкарци до 45 година добију дозволу од оружаних снага пре било каквог значајног боравка у иностранству, чак и у мирнодопско време.
Закон, који је ступио на снагу 1. јануара, има за циљ да ојача војску и захтева од свих осамнаестогодишњих мушкараца да попуне упитник како би се проценила њихова подобност за службу у оружаним снагама.
Ако “модернизовани” модел не успе да привуче довољно регрута, парламент ће бити приморан да расправља о поновном увођењу обавезне службе, рекао је министар одбране Борис Писторијус док је закон усвајао доњи дом Бундестага у децембру.
Ситна слова, која су углавном прошла испод радара све док медијски извештај није скренуо пажњу на њега ове недеље, кажу да би мушкарци старости од 17 до 45 година морали да поднесу захтев за дозволу да напусте Немачку дуже од три месеца.
Ова клаузула би потенцијално могла да утиче на милионе немачких грађана, наводи “Гардијан” и додаје да је клаузула изазвала узнемиреност у земљи где су промене политике војне службе већ довеле до уличних протеста.
Портпарол министарства рекао је да је нови закон осмишљен да успостави оквир за регрутацију ако је потребно, што чини неопходним знати где се потенцијални регрути налазе у случају хитне потребе.
“Према формулацији закона, мушкарци старости 17 и више година су обавезни да затраже претходно одобрење од надлежног центра за каријеру Бундесвера за боравак у иностранству дужи од три месеца”, рекао је портпарол. Закон предвиђа да обавеза престаје са 45 година.
Политика захтева одобрење за боравак у иностранству током дужег периода чак и ван времена кризе, оживљавајући правило старо деценијама. Међутим, министарство наводи да то правило, углавном, није имало последица за дотичне мушкарце.
“Пропис се већ примењивао током хладног рата и није имао практичну важност. Нарочито зато што није подложан санкцијама”, рекао је портпарол.
Министарство није саопштило колико је људи поднело захтев за дозволу ове године.
Портпарол је навео да ће одобрење за периоде у иностранству бити рутинско све док није на снази регрутација и док се Немачка не суочава са безбедносном кризом.
“Разјаснићемо путем административних прописа да се одобрење сматра датим све док је војна служба добровољна”, рекао је, додајући: “Пошто се војна служба према важећем закону заснива искључиво на добровољном учешћу, таква одобрења морају, у принципу, бити одобрена.”
Портпарол је рекао да ће постојати широка могућност изузећа од захтева за одобрење “делимично да би се избегла непотребна бирократија”.
Остаје нејасно каква је тренутно процедура добијања дозволе, као и када ће “ублажени прописи” ступити на снагу.
Циљ политике је да се пронађе довољно добровољаца за повећање броја војника на 460.000 – 260.000 активних и 200.000 резервиста – до 2035. године. Земља има 182.000 активних војника и нешто мање од 50.000 резервиста.
Обавезна војна служба је обустављена 2011. године под тадашњом канцеларком Ангелом Меркел.
Немачки канцелар Фридрих Мерц жели да створи најјачу конвенционалну војску у Европи усред страха од наводне “руске претње”, али и Америке Доналда Трампа.
