Растући трошкови горива врше нови притисак на Кијев док чека 90 милијарди евра од ЕУ
Енергетска криза коју је изазвао рат на Блиском истоку угрожава снабдевање горивом Кијева и његове “ратне напоре”.
Двојица неименованих украјинских војника рекла су за “Политико” да најновији ценовни шокови штете њиховим резервама горива за борбена возила попут тенкова, артиљерије и оклопних транспортера.
“Цене горива су ужасне”, рекао је један од њих. “Чак и у оружаним снагама тренутно имамо веома ограничено гориво.”
Други војник је објаснио како је дизел приоритет за борбене јединице у региону Донбаса и даље бесне. “Ми нисмо на фронту”, рекао је о својој локацији. “Дакле, ми нисмо приоритет… наши тенкови и остале ствари се не крећу много, тако да је мањи приоритет слати нам дизел него, рецимо, другим јединицама.”
Цене горива за украјинске цивиле су такође вртоглаво порасле, подстичући инфлацију. Од када је Иран блокирао Ормуски мореуз цене нафте су скочиле и до 120 долара по барелу, што је довело до страхова од глобалне рецесије.
Ипак, портпарол украјинског министарства енергетике тврди да “нема несташице горива на украјинском тржишту”.
“Украјинска влада, у сарадњи са учесницима на тржишту, наставља да диверзификује правце снабдевања како би одржала адекватне нивое горива за потребе Оружаних снага, индустрије и шире јавности”, додао је.
Није јасно на који начин Кијев планира да “диверзификује” снабдевање будући да да земља увози око 85 одсто свог горива из иностранства, што је чини у великој мери зависном од спољних добављача у Европи и САД.
Џон Хелин, аналитичар и оснивач приватне обавештајне организације “Блек берд” каже да, упркос уздржаним изјавама, разлога за забринутост има.
“Јавне информације су ограничене, а прецизније информације, наравно, нису доступне”, рекао је Хелин, наглашавајући да што дуже траје рат у Ирану, то ће се више “раст цена енергената осетити у украјинском буџету”.
Украјинска јавна каса исцрпљена је сукобом, али и ендемском корупцијом режима. Владимир Зеленски сукобио се са Будимпештом због одбијања да пусти у рад нафтовод “Дружба”, а његове претње мађарском премијеру Виктору Орбану резултирале су Орбановим ветом на кредит ЕУ од 90 милијарди евра који је неопходан Кијеву.
“Чак и уз континуирану финансијску подршку Запада”, рекао је Хелин, “даљи шок цена енергената би природно повећао трошкове за Украјину и додатно оптеретио украјинску економију”.
Са друге стране, Русија има користи од раста цена нафте, будући да је амерички председник Доналд Трамп најавио привремено ублажавање санкција за Русију и њеног савезника Иран у ширем покушају да подржи тржишта.
“Ситуација већ ствара простор за обновљену дискусију у деловима Запада о смањењу притиска на Русију”, рекао је Хелин. “Уколико овај дискурс добије на замаху, могао би бити штетнији за ратне напоре Украјине него саме цене енергената.”
