Novo istraživanje pokazalo je da gotovo svaki četvrti birač u Evropi danas glasa za partije krajnje desnice, da je udeo tih glasača gotovo upetostručen od sredine devedesetih prošlog veka i da je posebno porastao u poslednje tri godine.
Analiza koju je uradilo više od 150 naučnika politikologa u 31 zemlji pokazala je da je udeo Evropljana koji je na poslednjim nacionalnim izborima glasao za stranke krajnje desnice premašio 23 odsto u odnosu na oko deset odsto pre deset godina i pet procenata u 1995, preneo je danas britanski dnevnik Gardijan.
Istraživanje za PopuList koje je vodio Matijas Roduijn sa Univerziteta u Amsterdamu ukazalo je i da danas gotovo 30 odsto Evropljana glasa za antiestablišment stranke, što je još jedan rekord.
“Kada smo 2018. počeli projekat PopuList, ključni nalaz bio je da svaki četvrti Evropljanin glasa za populističke stranke, uglavnom krajnje levice i krajnje desnice. Danas svaki četvrti glasa za partije krajnje desnice, uglavnom populističke. To je velika promena”, rekao je Roduijn za Gardijan.
Jačanje krajnje desnice bilo je posebno uočljivo između 2023. i 2025. i u tom periodu su partije krajnje desnice zabeležile istorijski rast u velikim zemljama poput Francuske, Velike Britanije i Nemačke.
Austrijska Slobodarska partija (FPÖ) ojačala je sa 16 odsto na 29 odsto na izborima 2024, francusko Nacionalno okupljanje sa 19 na 37 odsto i postalo je pojedinačno najveća stranka u parlamentu, u Portugalu je Šega ojačala sa sedam na 18 odsto a u Britaniji stranka Reforma sa dva odsto u 2019. na 14 odsto u 2024.
Populističke partije krajnje desnice danas su deo vladajućih koalicija u Hrvatskoj, Češkoj, Italiji i Finskoj, podržavaju desničarsku manjinsku vladu u Švedskoj i, pokazalo je istraživanje, vode u anketama u Austriji, Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj i Britaniji.
Ipak, neke partije krajnje desnice nedavno su ubeležile pad, uključujući u Holandiji, gde je Partija slobode (PVV) Gerta Vildersa izgubila gotovo trećinu poslaničkih mesta prošle godine, i Fides Viktora Orbana koji je poražen u aprilu.
Poslednje istraživanje PopuList identifikovalo je 133 partije krajnje desnice u Evropi u odnosu na 112 u 2003. Kao i 65 evropskih partija krajnje levice, gotovo sve su klasifikovane kao populustičke. Ukupno je pobrojana 201 populistička partija, većina krajnje desničarske ili krajnje levičarske, prema 165 u 2003. godini.
Iza jačanja partija desnice stoje brojni razlozi od kojih je jedan, kako je za Gardijan rekao Roduijn, što se stavovi birača o ključnim temama za krajnju desnicu, poput imigracije, nisu promenili tokom vremena nego su postali još značajniji.
Zatim, partije krajnje desnice su se “normalizovale”. “Što su veće i uspešnije, to postaju ‘normalnije’. Tome pomažu mediji i ‘mejnstrim’ stranke koje prihvataju njihove ideje”, rekao je Roduijn.
Konačno, partije krajnje desnice su “zaista, zaista dobri pripovedači”. “Oni znaju kako da formulišu svoju poruku, koja se na kraju uvek odnosi na grupu unutra i grupu spolja – naciju protiv imigranata, sudija, ‘vok elite’, koga god”, rekao je holandski istraživač.
Naučnici ukazuju i da populizam obično u kombinacinji sa desničarskom ili levičarskom ideologijom deli društvo na dve homogene i opozicione grupe – “obične ljude” i “korumpiranu elitu”, kao i da ga pristalice smatraju demokratskim korektivom a kritičari ukazuju da populisti na vlasti podrivaju demokratske norme.
“Oni izražavaju neslaganje građana. Dakle, to je dobro za demokratiju. Ali njihove ideje nisu uvek kompatibilne sa osnovnim principima liberalne demokratije. To posebno važi za populističke partije krajnje desnice”, rekao je Roduijn.
On je istakao i da iskustvo zemalja poput Mađarske, Poljske i SAD pokazuje da demokratija može da bude pod pritiskom kada krajnje desni populisti osvoje vlast.
