Финска је данас усвојила измене закона којима је укинута вишедеценијска забрана нуклеарног оружја, чиме је отворена могућност да на њеној територији у будућности буде распоређено нуклеарно наоружање у оквиру НАТО-а. Нови закон дозвољава увоз, транспорт, складиштење и поседовање нуклеарног оружја у сврху националне одбране. Ипак, финска влада наглашава да за сада не планира да набавља нити распоређује нуклеарно оружје.
Фински посланици су са 125 гласова за и 61 против изгласали укидање дугогодишње забране нуклеарног оружја, што означава велику промену у безбедносном ставу Хелсинкија док продубљује своју интеграцију са НАТО-ом, преноси “Политико”.
Ова мера отвара пут Финској да прима, транспортује и на други начин олакшава кретање нуклеарног оружја на својој територији као део савезничких одбрамбених операција и укида деценијама старо законско ограничење за које званичници кажу да више не одговара улози земље унутар НАТО-а.
Кремљ је планове Финске да дозволи увоз нуклеарног оружја назвао “концентрисаном конфронтацијом”. Руска амбасада у Хелсинкију је саопштила раније да ће Москва у свом војном планирању узети у обзир “чак и теоретску” могућност појаве нуклеарног оружја на финској територији.
Министар одбране Анти Хаканен сматра да је овај потез неопходан за безбедност Финске, али је истакао да земља нема планове да трајно постави нуклеарно оружје на својој територији.
“Парламент је одобрио амандман на Закон о нуклеарној енергији са јаком двотрећинском већином. Ова историјска реформа јача безбедност Финске и НАТО-а у целини”, написао је Хаканен на Иксу након гласања.
Подсетио је да је ово питање захтевало године разговора са савезницима и нуклеарним силама о томе како Финска може најбоље да ојача своју безбедност унутар алијансе.
Гласање је крај вишегодишње трансформације финске одбрамбене политике која је почела, у фебруару 2022. са почетком Специјалне војне операције. Финска се потом придружила НАТО-у 2023. године, а дели више од 1.300 километара границе са Русијом.
Хаканен је раније изјавио да финска нуклеарна ограничења, која датирају још из 1980. године, више не одражавају геополитичку реалност са којом се суочава чланица НАТО-а.
У мају су финске власти распоредиле борбене авионе након што је, како се сумња, дрон ушао у ваздушни простор земље у близини Хелсинкија. Председник Александар Стуб је касније изјавио да се Финска не суочава “са директном војном претњом”, док су војни званичници открили да су раније били обавештени о могућем инциденту.
Гласање о нуклеарном програму долази у тренутку када Хелсинки такође разматра веће учешће у плановима француског председника Емануела Макрона за шире европско нуклеарно одвраћање. Премијер Петери Орпо је сигнализирао да је Финска заинтересована, али да још није донела коначну одлуку.
Портпарол Министарства спољних послова Руске Федерације Марија Захарова је иначе изјавила да, ствари треба назвати правим именом и да заправо Кијев сваког дана бомбардује Европску унију.
Она је подсетила да је 15. маја Украјина упозорила Хелсинки да је послала дронове наоружане бојевим главама према Финској. Аеродром “Хелсинки-Ванта” је био затворен три сата, 1,8 милиона становника је добило упозорење да остану у затвореном простору, а борбени авиони Ф/А-18 су подигнути у ваздух. Фински парламентарци су изјавили да је ова узбуна била без преседана.
“Брисел је већ одобрио на десетине милијарди евра за куповину оружја за Кијев, интегрисао Украјину у програме производње дронова и успоставио читаву транспортну траку за испоруку смртоносног оружја. Оно што су становници земаља чланица ЕУ добили као одговор у последња три месеца су бројни инциденти са дроновима”, рекла је Захарова и истакла да је било чак 11 потврђених инцидената за три месеца.
Она је истакла да је по први пут у историји НАТО-а, борбени авион Алијансе оборио дрон ракетом изнад територије савезника.
“И сваки пут иста ствар: ‘Треба дати Кијеву више новца’. Ако бисмо уводили термин ‘политичко самоповређивање’, бољу илустрацију не бисмо нашли”, изјавила је Марија Захарова.
