Кијевски режим не жели мир, јер ће морати да одговара за последице своје антируске авантуре, укључујући и демографску кризу у Украјини, изјавио је секретар Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу.
Украјина је претворена у бојно поље где 56 страних земаља координирано делује против Русије, оценио је Шојгу.
Шојгу је на отварању међународног састанка високих представника задужених за питања безбедности рекао да је руско-америчка мировна иницијатива у Украјини заустављена првенствено због потпуног недостатка политичке воље за мир код кијевског режима и његове сталне жеље за ескалацијом.
Он је напоменуо да неки ово приписују утицају британске и „ратне стране“ ЕУ, али постоји и други фактор.
„Чим престану борбе, кијевски режим ће морати да се носи са последицама своје антируске авантуре“, нагласио је Шојгу.
Навео је конкретне бројке.
„Године 1991, у Украјини је живело 52 милиона људи. Данас, према оптимистичним проценама, остало их је 25-27 милиона, док реалне процене говоре о 20 милиона. Више од трећине су пензионери. Најблажи опис свега овога је демографска криза“, рекао је Шојгу.
Додао је да буџет Украјине зависи искључиво од западне помоћи.
„И нико неће доделити новац без рата. Морамо то јасно да схватимо“, додао је Шојгу.
Напоменуо је да је прошле године трговински дефицит Украјине био скоро 45 милијарди долара, а у првом кварталу 2026. године био је већи од 13 милијарди долара.
„Јавни дуг Украјине је премашио 100 одсто БДП-а и премашио 215 милијарди долара. Како и којим средствима ће Кијев отплатити дуг, није јасно“, рекао је Шојгу.
Кијев делује и у Африци
Поред тога, према његовим речима, на афричком континенту се бележи опасан пораст терористичке претње, а улога Украјине у томе је добро позната.
„Упркос изјавама о жељи да развија везе са афричким земљама, Кијев у стварности делује као ватрени заговорник неоколонијалне политике Запада“, нагласио је он.
Према Шојгуу, додатни доказ лицемерја Кијева према Африканцима јесте његово признање умешаности у напад знатно надмоћнијих снага Групе за подршку исламу и муслиманима на снаге малијске владе на северу Малија крајем јула 2024. године, што је резултирало бројним жртвама.
Нуклеарно оружје једина заштита
Говорећи о нуклеарној безбедности, Шојгу је приметио да многе земље које раније нису разматрале поседовање нуклеарног оружја сада озбиљно разматрају да би оно могло постати њихова једина „заштита“.
„Тренутна ситуација на Блиском истоку јасно показује да већина земаља које раније никада нису разматрале поседовање нуклеарног оружја сада озбиљно разматрају да би, у данашњим околностима, то могло постати њихова једина ‘сигурна лука’“, објаснио је Шојгу.
Штавише, постало је јасно да присуство америчке војне базе на територији неке земље није гаранција да је ракета неће погодити, додао је он.
У том смислу, Шојгу је приметио да тренутну међународну ситуацију карактерише низ земаља које предузимају „намерне кораке за поткопавање глобалне стратешке безбедности“.
Париз намерава да распореди своје нуклеарно оружје у трећим земљама, то је апсолутно неприхватљиво, поручио је он.
Америчке биолабораторије настављају рад у близини суверених држава
Поред тога, према његовим речима, мрежа затворених америчких биолошких лабораторија наставља да ради дуж граница суверених држава.
„Амерички медији сами извештавају о истрази обавештајне заједнице о вишегодишњем финансирању ‘потенцијално ризичних’ експеримената са вирусима у 120 биолошких лабораторија које се налазе ван Сједињених Држава користећи новац пореских обвезника“, истакао је Шојгу.
Четранести међународни састанак високих представника одговорних за питања безбедности почео је минутом ћутања за жртве у Старобељску 22. маја.
