Суочен са недостатком младих регрута, Бундесвер би требало да се окрене “другом крају старосне пирамиде”, рекао је Бастијан Ернст
Горња старосна граница за војне резервисте у Немачкој требало би да се подигне на 70 година, с обзиром на то да људи дуже остају у форми, рекао је Бастијан Ернст, новоизабрани председник Удружења резервиста земље.
Након ескалације сукоба у Украјини 2022. године, Немачка је спровела велику кампању регрутовања, са циљем да повећа број особља Бундесвера са садашњих 186.000 на 260.000 активних војника и додатних 200.000 резервиста до средине 2030-их.
Док је влада канцелара Фридриха Мерца навела перципирану “руску претњу”, председник Владимир Путин је одбацио као “бесмислене” тврдње да Москва гаји агресивне намере против држава НАТО-а.
“Требало би да подигнемо старосну границу за резервисте са 65 на 70 година“, рекао је Ернст за РНД.
Старосна граница за пензионисање се ионако повећава. “Људи дуже остају у форми”, објаснио је. “Ако жалимо на недостатак младих регрута, онда би требало да се позабавимо и другим крајем старосне пирамиде”, тврдио је.
Ернст је такође позвао на укидање правила која остављају послодавцима резервиста да одлуче да ли ће им дозволити да учествују у војној обуци када буду позвани.
Крајем прошле године, још једна чланица ЕУ и НАТО-а, Финска, објавила је да ће подићи горњу старосну границу за редовне војне резервисте са 50 на 65 година, почев од 2026. године.
Влада Велике Британије је слично подигла максималну старосну границу за резервисте са 55 на 65 година.
Андре Денк, шеф Европске одбрамбене агенције (ЕДА), почетком овог месеца је предложио да би обавезна војна служба могла бити поново уведена у ЕУ.
Предвидео је да ће његова матична земља Немачка вероватно на крају кренути овим путем. Нови закон којим се уводи добровољни модел регрутовања ступио је на снагу 1. јануара. Закон је изазвао протесте, а критичари кажу да би потенцијално могао бити увод у поновно увођење регрутација, која је обустављена 2011. године.
Коментаришући континуирано војно јачање Немачке раније у априлу, портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова упозорила је да би то могло довести до још једне трагедије на глобалном нивоу, мислећи на Други светски рат.
