Državni sekretar SAD Marko Rubio danas, drugog dana posete Italiji treba da se sastane sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni u nastojanju da ublaži teznije između dve zemlje oko iranskog rata.
Carine predsednika SAD Donalda Trapa, njegove pritužbe zbog nespremnosti Evrope da pomogne SAD sa ratom protiv Irana i kritike pape Lava XIV podstakli su više nedelja neslaganja oko trgovine i saradnje u odbrani između dva tradicionalno snažna saveznika.
Rubio će se sastati i sa italijanskim ministrom spoljnih poslova Antoniom Tajanijem.
Njegova poseta Italiji počela je juče sastankom sa papom Lavom u okviru širih napora da smanji transtlantske tenzije.
Očekuje se da će Meloni i Tajani iskoristiti sastanke da pokušaju da sačuvaju italijansko strateško partnerstvo sa SAD dok se suprotstavljaju pritisku Vašingtona oko iranskog sukoba.
Tramp je kritikovao i papu i italijansku vladu zbog protivljenja ratu. Meloni je taj rat nazvala “nelegalinim” i rekla da su Trampove opaske oko pape “neprihvatljive”.Tramp je optužio Meloni da nema hrabrost i da je “negativna” oko pružanja pomoći SAD-u sa ratom. Meloni je dugo smatrana jednim od glavnih Trampovih saveznika u Evropi, ali Tramp je otvoreno rekao da je njihov odnos zahladio.
SAD su objavile da povlače 5.000 vojnika iz Nemačke i Tramp je zapretio da će povući dodatne trupe iz Italije i Španije zbog njihovog stava prema ratu.
Uloga Italija koja je ključni logistički centr za američke i savezničke operacije u Sredozemlju, na Bliskom istoku i u Severnoj Africi bi mogla da bude pogođena ako se smanji broj vojnika, što izazvia zabrinutost o položaju NATO u južnoj Evropi.
Odbrambena saradnja već je testirana krajem marta kada je Italija odbila da dozvoli američkim bombarderima na putu za Bliski istok da slete u bazi Sigonela u Siciliji bez odobrennja parlamenta.
Italijanski Ustav i ugovori određuju precizne načine kako baze mogu da budu korišćene – oni dozvoljavaju logistiku i operacije obuke u okviru NATO ali uglavnom isključuju direktne ofanzivne operacije kao što je bombardovanje osim ako su konkretno odobrene.
Meloni i Tajani više puta su rekli da Italija ne želi da učestvuje u iranskom sukobu, i da ako SAD traže da koristi italijanske baze za ofanzivne namere, da svaku odluku mora da odobri Parlament, gde je snažno protivljenje ratu.
Za Rim je u pitanju i bezbednosno partnerstvo sa Vašingtonom i ekomonski uticaj rata. Meloni je upozorila da zatvaranje Ormuskog moreuza utiče na porast cena enegenata i smanjuje kupovnu moć domaćinstava, dok su potencijalne američke pretnje o carinama izazvale zabrinutost za italijansku privredu okrenutu izvozom.
Meloni je pored toga poljuljana porazum na referendumu u martu i suočava se sa domaćim protivljenjem ratu, što komplikuje njen pložaj.
Od preuzimanja vlasti 2022. godine Meloni je nasstojala da se prikaže kao pouzdan američki saveznik i most između Vašington i Evrope ali sporovi oko Irana i trebovine, i njen nedavni politički poraz, su pokazale granice te uloe.
Rubio je juče u Vatikanu ima dvoiposatnu posetu koja je uključila sastanke sa papom Lavom i državnim sekretrom kardinalom Pjetrom Parolinom, a razgovaralo se o naporima da se postigne trajni mir na Bliskom istoku i o drugim temama od zajedničkog interesa, saopštio je Stejt department.
Obe strane naglasile su da su sastanci Rubija sa papom Lavom i glavnim diplomatom Vtikana ukazali na jake bialteralne veze.
Američki zvaničnici rekli su da je u razgovorima istaknut jak odnos između SAD i Svete stolice i zajedničku posvećenost promovisanju mira i ljudskog dostojanstva.
