Док су европски лидери у суботу журно покушавали да одговоре на нагло ескалирајући сукоб на Блиском истоку, након што су САД и Израел покренули ваздушне ударе на Иран, криза је разоткрила пукотине унутар Европе, али и преко Атлантика, пише портал Политико.
Америчке и израелске снаге погодиле су иранске циљеве рано у суботу, након што су нуклеарни преговори са Техераном запали у ћорсокак. Иран је потом узвратио нападима широм региона, што је довело до поремећаја у ваздушном саобраћају и подизања борбене готовости у више држава Персијског залива, уз страх од ширег регионалног сукоба на Блиском истоку.
Брисел је брзо заузео опрезан тон. Висока представница ЕУ за спољну политику Каја Калас упозорила је на мрежи Икс да је ситуација “крајње опасна”, док је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен нагласила да је “од пресудне важности” спречити даљу ескалацију. Председница Европског парламента Роберта Мецола такође је позвала на уздржаност.
Међутим, на националном нивоу, поруке из Европе знатно су мање јединствене. У заједничкој изјави, Француска, Немачка и Уједињено Краљевство истакли су да “нису учествовали у ударима” САД и Израела, док су истовремено осудили иранске противнападе и позвали Техеран да се окрене “преговарачком решењу”.
Британски премијер Кир Стармер следио је ту линију балансирања, рекавши да Велика Британија “није имала никакву улогу” у ударима, али је и осудио “одвратни режим” у Ирану и нагласио да је “примарни циљ” Вашингтона да спречи Техеран да дође до нуклеарног оружја. Стармер је додао да су британски авиони већ у ваздуху у оквиру координисаних регионалних одбрамбених операција.
Шпански премијер Педро Санчес, међутим, осудио је америчко-израелску операцију као “једнострану војну акцију” која ризикује стварање још непријатељскијег глобалног поретка. Чешки премијер Андреј Бабиш заузео је супротан став, поручивши да Праг “стоји уз своје савезнике” и упозоривши да иранске нуклеарне амбиције и његова “подршка тероризму” представљају претњу Европи.
Нордијски и источноевропски лидери заузели су безбедносно оријентисан приступ. Шведски премијер упозорио је на “озбиљну ескалацију” и нагласио да је у интересу Европе да Техеран “никада не буде у стању да развије нуклеарно оружје”, уз позив на уздржаност и поштовање међународног права. Пољски премијер Доналд Туск рекао је да Варшава пажљиво прати ситуацију и припрема се за “различите сценарије”, додавши да су пољски грађани, укључујући особље амбасаде у Техерану, безбедни.
Украјински председник Володимир Зеленски заузео је став ближи Вашингтону, похваливши одлучност САД и поручивши да “кадгод постоји америчка одлучност, глобални криминалци слабе”, што је оцениокао јасну поруку која би требало да одјекне у Москви.
Европски став, нарочито Француске, Немачке и Британије, изазвао је оштру реакцију америчког сенатора Линдзија Грејема, блиског савезника америчког председника Доналда Трампа, што додатно наглашава геополитичке тензије које се сада шире преко Атлантика.
“Благо речено…. разочаран сам заједничком изјавом”, написао је Грејем на мрежи Икс, оптуживши Западну Европу да је “патетично омекшала” и позвавши европске лидере да подрже напоре за супротстављање режиму у Техерану. Иранском народу поручио је да је Трамп “чуо њихове вапаје” и да је “помоћ стигла у великој мери”.
Овакав неуобичајено оштар речник показује колико криза на Блиском истоку брзо постаје стварни тест трансатлантског јединства, док европске престонице покушавају да избалансирају подршку Вашингтону позивима на деескалацију, оценује Поитико.
Брисел сада прелази у кризни режим, нижу се хитни састанци широм Европе и у оквиру мултилатералног система.
Усред ових геополитичких потреса, европски званичници се припремају за суочавање које би у наредним данима и недељама могло додатно да оптерети западно јединство, закључује се у тексту.
