Pet zemalja Evropske unije, predvođenih Francuskom, pozvalo Brisel da “u široj meri koristi carine i druge zaštitne mere”, kako bi se suprotstavio Kini i navodnim zloupotrebama u trgovinskoj praksi drugih zemalja.
U zajedničkom ali neformalnom dokumentu, u koji je “Politiko” imao uvid, Francuska, Italija, Španija, Holandija i Litvanija pozvale su Evropsku uniju da “češće pokreće istrage o nepoštenim trgovinskim praksama”.
Dokument je u petak podeljen zvaničnicima Evropske komisije i država članica, a njime je, kako je navedeno, predloženo uvođenje novih, snažnijih instrumenata trgovinske zaštite.
Navodi se da je ovaj neformalni dokument objavljen u trenutku kada Evropska komisija radi na “odlučnijoj i efikasnijoj politici trgovinske zaštite”, radi onoga što u Briselu nazivaju suočavanjem sa Pekingom.
“Očekuje se da Brisel sledećeg petka održi internu strategijsku raspravu o konkurentskoj pretnji koju predstavlja Kina”, navodi “Politiko”.
Zanimljivo je da u izveštaju piše i da se u pomenutom dokumentu Kina ne pominje izričito, ali da je posredno ukazano na Peking, naglašavanjem da “neki od glavnih trgovinskih partnera Evropske unije odstupaju od multilateralnog okvira uvođenjem novih trgovinskih barijera ili doprinoseći sistemskom i strukturnom industrijskom višku kapaciteta”.
Potpisnice neformalnog dokumenta, među kojima su najveće ekonomije Evropske unije, osim Nemačke, pozvale su Evropsku komisiju da češće razmatra mogućnost pokretanja zaštitnih istraga u slučaju poremećaja trgovine na nivou čitavog sektora.
Konkurencija je konkurencija samo kada je kontrolišu zapadne zemlje
Neke od zemalja Evropske unije, nakon pravog defilea lidera evropskih zemalja u Pekingu, koji se dogodio lane i tokom ove godine, te nakon rasta razmene sa Kinom, nastavljaju da plasiraju izolacionističke ideje i mere, umesto da unapređuju konkurentnost.
Ispada da je konkurencija – konkurencija onda i samo onda ukoliko je kontrolišu zapadne zemlje.
Tako, ali samo na prvi pogled, dolazimo do paradoksa: da zemlje koje su se decenijama, pa i vekovima, javno zalagale za slobodno preduzetništvo i trgovinu onda kada prestanu da kontrolišu konkurenciju i tržište u svom interesu postaju zagovornici izolacionizma i protekcionizma.
U onome što deluje kao nastojanje da se sprovođenje trgovinskih mera više geopolitički usmeri, ovih pet zemalja zatražilo je i da se “ekonomska bezbednost” uvrsti među kriterijume koji se razmatraju prilikom odlučivanja o pokretanju istraga u oblasti trgovinske zaštite, koje mogu dovesti do uvođenja carina i drugih trgovinskih sankcija, navodi “Politiko”.
“Ovakav pristup pomogao bi očuvanju preostalih proizvodnih kapaciteta Unije u strateškim sektorima i lancima vrednosti, čime bi se zaštitila industrijska baza zajednice”, navedeno je u dokumentu, o kojem je prvi izvestio “Fajnenšel tajms”.
Makron i Sančez ne liče na sebe
Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao Evropsku uniju da se ugleda na SAD kada je reč o trgovinskim merama usmerenim na zaštitu strategijskih industrija.
Pokušaj Francuske i Emanuela Makrona da okupe čitavo jedno krilo Evropske unije, radi izgradnje dodatnih sistema “zaštite” od kineske konkurencije u suprotnosti je sa onim što je Makron krajem prošle godine govorio u Pekingu, prilikom svoje zvanične posete.
Podsetimo, Makron je tada naglašavao da, pored ostalog, Francuska želi da ojača strategijsko partnerstvo sa Kinom u oblastima trgovine, obnovljivih izvora energije i kulturne razmene.
Izrazio je spremnost Francuske da obezbedi fer i stabilno poslovno okruženje za kineske kompanije i podrži uravnotežen razvoj odnosa Evropske unije i Kine.
Isto tako, pristajanje Španije uz inicijativu Francuske umnogome je oprečno u odnosu na ono što je, takođe prilikom posete Pekingu, aprila ove godine, govorio španski premijer Pedro Sančez, da “Španija teži odnosu sa Kinom zasnovanom na uzajamnom poštovanju, saradnji kada je to moguće, nadmetanju gde je to potrebno i upravljanju razlikama tamo gde su one neizbežne”.
