Европска унија (ЕУ), која је годинама гледала на Турску као на проблем, сада ту земљу види као део решења, пише Политико данас, када се очекује и посета комесарке за проширење Марте Кос Анкари.
Како преговори о миру у Украјини добијају замах, потенцијална улога Турске у послератном поретку, посебно као мировњака и регионалног посредника у региону Црног мора, чини ту земљу кључним партнером за ЕУ, оцењује Политико.
Међутим, Брисел предузима врло мале кораке са земљом која је назадовала у демократији и чији је исламистички лидер Реџеп Тајип Ердоган затварао истакнуте политичке противнике.
У покушају да отопли односе, Марта Кос ће данас посетити Турску.
“Мир у Украјини ће променити стварност у Европи, посебно у региону Црног мора. Турска ће бити веома важан партнер за нас”, рекла је Кос за портал пре путовања у Анкару.
“Припремање за мир и стабилност у Европи подразумева припремање снажног партнерства са Турском“, додала је она.
Односи ЕУ-Турска су се погоршали током година, а тешко да су им помогли Ердоганово скретање ка аутократији и његов обрачун са опозиционим политичарима. Преговори са Турском замрзнути су од 2018. године.
“У најновијим извештајима о проширењу ЕУ видели смо кораке удаљавања од стандарда ЕУ, посебно у погледу владавине права и демократије”, рекла је Кос.
„Знам да Турска има веома дугу демократску традицију, а такође и снажно цивилно друштво, и то је оно што нам је потребно да ојачамо како бисмо изградили поверење између ЕУ и Турске“, додала је.
У Анкари ће Марта Кос присуствовати церемонији на којој ће Европска инвестициона банка (ЕИБ) и Турска потписати уговор о кредитима од 200 милиона евра за пројекте обновљивих извора енергије. ЕИБ је била обуставила ново кредитирање Турској 2019, због спора око бушења нафте и гаса код Кипра.
Данас ће Европска комисија представити студију о “унапређењу међурегионалне агенде повезивања” са Турском, Централном Европом и Јужним Кавказом.
Студија, у коју је Политико имао увид, мапира потребна улагања за јачање транспортних, трговинских, енергетских и дигиталних веза дуж Транскаспијског коридора, који повезује Кину, Централну Азију, Јужни Кавказ и Црно море.
Како оцењује Политико, ово су симболични први кораци, али то није оно што Турска заиста жели од ЕУ – ажурирани споразум о царинској унији. Стари споразум је потписан 1995. године.
Нови трговински споразуми које је Брисел потписао са Индијом и групом Меркосур јужноамеричких земаља стављају Турску у конкурентски неповољан положај.
Ажурирање споразума са Турском захтевало би подршку Европског савета. Међутим, Грчка и Кипар се чврсто противе отопљавању односа без претходног геста добре воље Анкаре.
Политико пише и да би преобликовање геополитичких и трговинских односа, од стране америчког председника Доналда Трампа, могло поново да приближи Европу и Турску.
“Свет се мења, а историја се убрзава. Односи Турске и ЕУ такође морају да се прилагоде”, рекао је за портал турски амбасадор при ЕУ, Јапрак Балкан.
Поновно покретање преговора о чланству још увек није у плану ЕУ, закључује Политико.
“Моја посета Анкари је посвећена обнови поверења и разматрању како можемо да учинимо да наши економски односи функционишу боље за обе стране“, рекла је Кос.
