Ruski predsednik Vladimir Putin sastaće se sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Pekingu na razgovorima koji će se, kako se očekuje, fokusirati na proširenje ekonomske i strateške saradnje, dok dve zemlje obeležavaju 25. godišnjicu značajnog sporazuma o prijateljstvu.
Očekuje se da će Moskva i Peking potpisati desetine sporazuma tokom dvodnevne posete, ističući sve bližu saglasnost dve sile u spoljnoj politici, trgovini i protivljenju onome što opisuju kao zapadni unilateralizam.
Gde se Rusija i Kina poklapaju u globalnoj politici?
Multipolarni svet
Moskva i Peking se sve više poklapaju oko ideje “multipolarnog sveta” – globalnog poretka kojim, kažu, više ne bi trebalo da dominira Zapad, a posebno ne SAD.
Obe zemlje su optužile Vašington da zloupotrebljava sankcije, vojne saveze i globalni finansijski sistem kako bi sačuvao svoju dominaciju i navode da bi sile u usponu trebalo da igraju veću ulogu u međunarodnom donošenju odluka.
Rusija i Kina su promovisale dublju saradnju kroz platforme kao što su BRIKS i Šangajska organizacija za saradnju, predstavljajući ih kao alternative institucijama koje predvodi Zapad i kao stubove uravnoteženijeg globalnog poretka.
Tajvan
Rusija podržava politiku “jedne Kine”, prema kojoj Peking smatra Tajvan neodvojivim delom kineske teritorije. Dok se većina zemalja formalno pridržava ove politike, kontinuirana vojna podrška SAD Tajpeju podstakla je rastuće tenzije između Vašingtona i Pekinga.
“Pitanje Tajvana je najvažnije pitanje u odnosima Kine i SAD”, rekao je Si prošle nedelje tokom dugo odlagane posete predsednika Donalda Trampa Pekingu, upozoravajući da bi pogrešno rešavanje ovog pitanja moglo da izazove “sukobe i konflikte” između dve sile. Putovanje je odlagano nedeljama zbog američko-izraelskog rata sa Iranom.
Bliski istok
Moskva je osudila američko-izraelski napad na Iran kao “potpuno ničim izazvanu agresiju”.
Peking je takođe osudio rat, upozoravajući da su borbe i rezultirajući poremećaji u plovidbi kroz Ormuski moreuz podstakli globalni energetski i ekonomski šok.
Kina, glavni kupac iranske sirove nafte, izgubila je veliki deo te zalihe otkako su SAD i Izrael pokrenuli napade u februaru. Rusija je od tada povećala izvoz nafte u Kinu kako bi pomogla u nadoknađivanju manjka.
I Moskva i Peking su više puta pozivali na rešavanje sukoba dijalogom i diplomatskim rešenjem.
Ukrajina
Kina je poslednjih godina iznela nekoliko mirovnih predloga za sukob u Ukrajini, dosledno pozivajući Moskvu i Kijev da nastave razgovore i teže trajnom rešenju koje se bavi osnovnim uzrocima krize.
Rusija je opisala sukob kao posrednički rat koji podržava NATO, a koji je pokrenut širenjem bloka predvođenog SAD ka njegovim granicama i rastućim uticajem na Kijev nakon puča 2014. godine, koji je podržao Zapad.
Moskva je insistirala da svaki trajni mirovni sporazum mora da uključuje povratak Ukrajine u neutralan, nesvrstan status, kao i njenu demilitarizaciju i “denacifikaciju”, uz povlačenje ukrajinskih trupa sa svih teritorija koje su glasale za pridruživanje Rusiji 2022. godine.
