Ministri i zvaničnici vlada Nordijsko-baltičke osmorke (NB8) saopštili su da u vreme globalnih geopolitičkih tenzija Evropa mora ubrzano da preuzme odgovornost za sopstvenu budućnost, i da je za tu budućnost važna i Ukrajina čije članstvo u Evropskoj uniji i NATO u potpunosti podržavaju.
Na dvodnevnom sastanku NB8 u estonskom gradiću Kuresareu, ministri spoljnih poslova i vladini zvaničnici su usvojili zajedničku izjavu u kojoj se ističe da je “Ukrajina čvrsto ukorenjena u evropskoj porodici i kao geopolitička sila i ekonoomski akter od ključnog značaja za budućnost Evrope”.
“U vreme brzih promena međunarodnog bezbednosnog okruženja i pojačanih geopolitičkih tenzija, i nastavka ruskog rata protiv Ukrajine, Evropa mora da ubrza napore da preuzme veću odgovornost za oblikovanje svoje budućnosti”, piše u zajedničkoj izjavi sa sastanka, kojem se danas priključila i visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Kaja Kalas.
“Snažno partnerstvo sa Ukrajinom, posvećenom demokratskim vrednostima, ljudskim pravima i vladavini prava je investicija od koje ćemo svi imati koristi. Podržavamo njen nepovratan put ka potpunoj evropskoj i evro-atlantskoj integraciji, uključujući i njeno članstvo u Evropskoj uniji i NATO”, piše u saopštenju.
Zvaničnici su naveli da se zalažu za pravo Ukrajine na samoopredeljenje i da je njihov cilj sveobuhvatan i trajan mir koji bi, u punoj saglasnosti sa međunarodnim pravom, obezbedio nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.
U izjavi se, istovremeno, naglašava da ne može biti pravednog i održivog mira bez odgovornosti, i da zato ostaje od ključnog značaja da se obezbedi puna odgovornost Rusije i njenog rukovodstva za zločin agresije i druge međunarodne zločine, i to kroz brzu implementaciju Specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine, Međunarodnu komisiju za obeštećenje i Kompenzacioni fond za Ukrajinu.
Zvaničnici NB8 se u izjavi obavezuju da će nastaviti da pomažu dugoročnu obnovu i modernizaciju Ukrajine, i da će dati svoj doprinos na konferencijama o obnovi Ukrajine 2026. godine u Poljskoj i 2027. godine u Estoniji.
Ocenili su i da se rat Rusije ne zaustavlja na granicama Ukrajine, da njeni strateški ciljevi ostaju nepromenjeni i da je Rusija i dalje “najveća, direktna i dugoročna pretnja evro-atlantskoj bezbednsoti u svim domenima, što zahteva hitnu, odlučnu i koordinisanu akciju”.
“NATO ostaje temelj naše kolekticne odbrane, i dok su napori EU komplementarni, tesna koordinacija ostaje od vitalnog značaja”, navodi se u izjavi i dodaje da osam nordijskih i baltičkih zemalja potvrđuje svoju privrženost transatlantskom zajedništvu i jačanju evropskih odbrambenh kapaciteta kroz povećanje budžetskih izdvajanja za odbranu, zatvaranje opasnih praznina, jačanje vojne industrije i vojne mobilnosti, i podršku svim aspektima komplementarne uloge EU u oblasti odbrane.
“Duboko smo zabrinuti zbog daljeg pogoršanja stanja ljudskih prava i građanskog društva u Rusiji. Ostajemo odlučni u podršci onima u Rusiji koji nastavljaju da se bore za ljudska prava i demokratske vrednosti, uključujući i laureata Nobelove nagrade, organizaciju Memorijal”, piše u zajedničkoj izjavi.
Zaključuje se i da Belorusija ostaje “saučesnik” u ruskoj agresiji i da na svojoj političkoj sceni nastavlja sa represijom, kao i sa hibridnim aktivnostima protiv svojih suseda. “Sve dok se to ne prekine, nećemo revidirati svoje odnose. Nastavljamo da podržavamo demokratske snage Belorusije”, dodali su zvaničnici.
“Nastavićemo da pojačavamo pritisak na privrede Rusije i Belorusije putem trgovinskih mera i carinske politike. Sistematsko kršenje međunarodnog prava slabi poverenje potrebno za ekonomsku i institucionalnu saradnju”, piše u dokumentu.
Nordijsko-baltička saradnja (NB8) je format koji od 1992. godine okuplja pet nordijskih i tri baltičke zemlje. To su Finska, Švedska, Norveška, Island, Danska, i Estonija, Letonija i Litvanija. Svih osam zemalja su članice NATO, a sa izuzetkom Norveške i Islanda i članice Evropske unije.
