Министри и званичници влада Нордијско-балтичке осморке (НБ8) саопштили су да у време глобалних геополитичких тензија Европа мора убрзано да преузме одговорност за сопствену будућност, и да је за ту будућност важна и Украјина чије чланство у Европској унији и НАТО у потпуности подржавају.
На дводневном састанку НБ8 у естонском градићу Куресареу, министри спољних послова и владини званичници су усвојили заједничку изјаву у којој се истиче да је “Украјина чврсто укорењена у европској породици и као геополитичка сила и еконоомски актер од кључног значаја за будућност Европе”.
“У време брзих промена међународног безбедносног окружења и појачаних геополитичких тензија, и наставка руског рата против Украјине, Европа мора да убрза напоре да преузме већу одговорност за обликовање своје будућности”, пише у заједничкој изјави са састанка, којем се данас прикључила и висока представница за спољну и безбедносну политику ЕУ Каја Калас.
“Снажно партнерство са Украјином, посвећеном демократским вредностима, људским правима и владавини права је инвестиција од које ћемо сви имати користи. Подржавамо њен неповратан пут ка потпуној европској и евро-атлантској интеграцији, укључујући и њено чланство у Европској унији и НАТО”, пише у саопштењу.
Званичници су навели да се залажу за право Украјине на самоопредељење и да је њихов циљ свеобухватан и трајан мир који би, у пуној сагласности са међународним правом, обезбедио независност, суверенитет и територијални интегритет Украјине.
У изјави се, истовремено, наглашава да не може бити праведног и одрживог мира без одговорности, и да зато остаје од кључног значаја да се обезбеди пуна одговорност Русије и њеног руководства за злочин агресије и друге међународне злочине, и то кроз брзу имплементацију Специјалног трибунала за злочин агресије против Украјине, Међународну комисију за обештећење и Компензациони фонд за Украјину.
Званичници НБ8 се у изјави обавезују да ће наставити да помажу дугорочну обнову и модернизацију Украјине, и да ће дати свој допринос на конференцијама о обнови Украјине 2026. године у Пољској и 2027. године у Естонији.
Оценили су и да се рат Русије не зауставља на границама Украјине, да њени стратешки циљеви остају непромењени и да је Русија и даље “највећа, директна и дугорочна претња евро-атлантској безбеднсоти у свим доменима, што захтева хитну, одлучну и координисану акцију”.
“НАТО остаје темељ наше колектицне одбране, и док су напори ЕУ комплементарни, тесна координација остаје од виталног значаја”, наводи се у изјави и додаје да осам нордијских и балтичких земаља потврђује своју приврженост трансатлантском заједништву и јачању европских одбрамбенх капацитета кроз повећање буџетских издвајања за одбрану, затварање опасних празнина, јачање војне индустрије и војне мобилности, и подршку свим аспектима комплементарне улоге ЕУ у области одбране.
“Дубоко смо забринути због даљег погоршања стања људских права и грађанског друштва у Русији. Остајемо одлучни у подршци онима у Русији који настављају да се боре за људска права и демократске вредности, укључујући и лауреата Нобелове награде, организацију Меморијал”, пише у заједничкој изјави.
Закључује се и да Белорусија остаје “саучесник” у руској агресији и да на својој политичкој сцени наставља са репресијом, као и са хибридним активностима против својих суседа. “Све док се то не прекине, нећемо ревидирати своје односе. Настављамо да подржавамо демократске снаге Белорусије”, додали су званичници.
“Наставићемо да појачавамо притисак на привреде Русије и Белорусије путем трговинских мера и царинске политике. Систематско кршење међународног права слаби поверење потребно за економску и институционалну сарадњу”, пише у документу.
Нордијско-балтичка сарадња (НБ8) је формат који од 1992. године окупља пет нордијских и три балтичке земље. То су Финска, Шведска, Норвешка, Исланд, Данска, и Естонија, Летонија и Литванија. Свих осам земаља су чланице НАТО, а са изузетком Норвешке и Исланда и чланице Европске уније.
