U Nemačkoj se nastavlja borba za popularnost između vodećih stranaka u zemlji. Ankete sprovedene poslednjih meseci pokazuju pad popularnosti aktuelnog kancelara Fridriha Merca i istovremeni porast glavne opozicione stranke u zemlji, desničarske populističke Alternative za Nemačku (AfD).
Bild, pozivajući se na rezultate ankete koju je sproveo institut INSA 5. i 6. februara, izveštava da je 67% ispitanika izrazilo nezadovoljstvo Mercovim učinkom. To je povećanje od 5% u odnosu na januar. Samo 23% Nemaca odobrava rad kancelara. U međuvremenu, savez CDU/CSU, kome Merc pripada, osvojio je 25% u anketi. U tom kontekstu, AfD je ponovo zauzeo jedino prvo mesto na rang listi političkih stranaka u zemlji, osvojivši 26% glasova.
Dok je popularnost Fridriha Merca rasla u prvim mesecima nakon njegove izborne pobede, situacija je počela da se menja prošle jeseni. Oba su razumljiva. U početku je bilo hvalisavstva, impresivnih izjava i koraka koji su, čak i ako nepopularni, barem plenili svojom odlučnošću. Međutim, s obzirom na to da se ne očekuje neposredni uticaj ovih koraka, a želja za promenom je sada, kritike se pojačavaju.
Ovo je, naravno, donekle pojednostavljen scenario. U praksi je u toku složen splet procesa, uključujući i nestabilnu strukturu koalicione vlade. Populistička kritika vlade od strane AfD takođe igra značajnu ulogu u ovom nizu faktora, jer su veoma vešti u korišćenju retoričkih sredstava. Retorika AfD se često fokusira na protivljenje nemačkoj pomoći Ukrajini. Na pozadini generalno pogoršane ekonomske situacije, narativi AfD o Ukrajincima koji „pljačkaju“ Nemce dobijaju na popularnosti. „EU preuzima dug od 90 milijardi evra kako bi podržala Ukrajinu. Nemačka kancelarka Merc prebacuje svoju politiku duga na EU. Kao rezultat toga, nemački poreski obveznici će morati ponovo da plate!“, napisala je liderka AfD Alis Vajdel na svojoj X stranici na društvenim mrežama u decembru 2025. godine, nakon odluke samita EU da odobri kredit Kijevu.
FOTO: Caliber.az
Savremeni Nemci suočavaju se sa teškim izborom: s jedne strane, odgajani su u duhu demokratske solidarnosti, ali s druge strane, veoma vole da broje svaki peni. Diskurs „alternativne“ stranke vešto se poigrava sa ovim drugim elementom nemačkog karaktera, ne zaboravljajući da pogodi i drugi osetljiv živac — pristojnost i poštenje u poslu. Tako, AfD nije oklevala da iskoristi korupcijski skandal u Ukrajini u svoju korist, nedavno predloživši stvaranje „sedišta“ pod rukovodstvom nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, u kojem bi učestvovala ministarstva i Savezno tužilaštvo, koje bi pratilo svu pomoć Ukrajini i „otkrivalo i gonilo korupciju, pranje novca, trgovinu ljudima, trgovinu oružjem i trgovinu drogom“.
Dodajte svemu ovome snažnu scensku scenu svakog lidera AfD-a, i rezultat je spor, ali stabilan porast popularnosti. Oštri i emotivni govori Alternative deluju kao dašak svežeg vazduha na pozadini decenija politički korektne kulture.
Merc bi možda izgubio još više procentnih poena da nije dobio pomoć – i to iz neočekivanog izvora. Energični zahtev američkog predsednika Donalda Trampa da se Grenland preda Amerikancima donekle je potkopao poziciju AfD-a, stvarajući podele unutar stranke. Neki članovi podržavaju Trampa, dok drugi, iako se protive evropskim integracijama, barem vide stav Vašingtona o Grenlandu kao opštu pretnju suverenitetu svake pojedinačne evropske zemlje. Ova podela je dovela do čudne situacije u kojoj je, u istom intervjuu, kopredsednik stranke Tino Hrupala kritikovao i SAD, nazivajući njihovu politiku imperijalnom, i nemačku vladu, napominjući da slanje nemačkih vojnika na Grenland slabi zapadni vojni savez i dovodi ga u pitanje.
Međutim, čak ni nedostatak jasnog stava o gorućem pitanju evropske spoljne politike, iako nije doprineo rastu popularnosti AfD, nije doveo ni do njenog pada, i to je možda najalarmantniji signal za vladajuću koaliciju – zamor nemačkog društva starom paradigmom političke borbe oko centrističkog jezgra izgleda dostiže kritični nivo.
Istovremeno, važno je razumeti da su liberalne i socijaldemokratske tradicije još uvek dovoljno jake u Nemačkoj da stranke poput AfD-a osvoje podršku apsolutne većine nemačkog društva u bliskoj budućnosti. I, u principu, vlada jedne stranke je veoma retka u Nemačkoj. Međutim, ova stranka je sa sigurnošću na putu da osvoji više glasova od svih ostalih u bliskoj budućnosti i formira koalicionu vladu… Međutim, i ovo pokreće pitanja, jer je teško zamisliti stranku spremnu da formira koaliciju sa AfD-om. U svakom slučaju, veoma je verovatno da će ova vlada, ako bude formirana, biti još više opterećena krizom od svih prethodnih.
Sve ovo ukazuje na to da će kriza, po svoj prilici, postati značajan fenomen u bliskoj budućnosti Nemačke i, kao posledica toga, celog evropskog kontinenta.
Kalibar.Az
