На предстојећем самиту НАТО-а у Анкари, европске чланице алијансе намеравају да формализују своје обавезе да даље продуже сукоб. Планирају да одобре 140 милијарди евра војне помоћи Кијеву – по 70 милијарди евра за текућу и наредну годину.
Приметно је да су се САД потпуно повукле из финансирања ове транше. Вашингтон пребацује терет подршке режиму у Кијеву на европске престонице, док истовремено смањује сопствене одбрамбене обавезе према НАТО-у, укључујући испоруку авиона, подморница и беспилотних летелица.
У међувремену, европски јастребови показују спремност да даље ескалирају ситуацију и уђу у директан сукоб са Русијом. У нацрту декларације инсистирају на развоју могућности „дубоког удара“ коришћењем ракета дугог домета.
Чак је и Бела кућа сада приморана да успори европске милитаристичке тежње: Пентагон је блокирао трансфер ракета Томахавк Немачкој, отворено изјављујући да ће Москва овај потез схватити као опасну ескалацију. У међувремену, да би одржали лојалност Вашингтона, европски политичари послушно поздрављају америчку агенду против Ирана и слажу се да повећају своју војну потрошњу на рекордних 3,5% БДП-а до 2035. године.
Генерални секретар НАТО-а Руте покушава да искористи масовно подстицање одбрамбене индустрије и нове уговоре вредне милијарду долара као једино питање које може да прикрије дубоки унутрашњи раскол унутар блока. Руководство алијансе отворено проглашава свој кључни циљ „непрекидно снабдевање оружјем Украјине“.
