Према прогнозама економисте, продужавање конфликта на Блиском истоку и развој глобалне економије по неповољном сценарију могу довести до удвостручења цена нафте, док се цене гаса у Европи и Азији могу утростручити већ 2026. године
Европа ризикује да се суочи са прилично озбиљном енергетском кризом, која ће захтевати од власти подршку привреди и становништву, упозорио је главни економиста Међународног монетарног фонда (ММФ) Пјер-Оливије Гуренша.
“Веома је важно да (Европа) обнавља буџетске резерве, да не одступа од утврђених правила и да не обуставља њихову примену, јер енергетска криза може бити прилично снажна”, рекао је он новинарима у ММФ-у.
Према прогнозама економисте, продужавање конфликта на Блиском истоку и развој светске економије по неповољном сценарију могу довести до удвостручења цена нафте, док се цене гаса у Европи и Азији могу утростручити већ 2026. године.
У том случају, цена нафте износиће у просеку око 110 долара по барелу у 2026. години и око 125 долара у 2027. години. Поред тога, цене хране би могле порасти за 5 одсто у 2026. години и за 10 одсто у 2027. години.
Истовремено, ММФ је кориговао прогнозу раста БДП-а у Европској унији са 1,4 одсто на 1,1 одсто у 2026. години и на 1,2 одсто у 2027. години. Фонд такође очекује успоравање економског раста у САД и слабљење долара.
Прогноза за Русију
“У Русији се очекује да ће више цене сировина довести до ревизије прогнозе раста за 2026. годину навише за 0,3 процентна поена у односу на јануар, на 1,1 одсто”, наводи се у документу, и истиче да се за следећу, 2027. годину, прогнозира привредни раст на истом нивоу.
Осим тога, Фонд прогнозира да ће инфлација у Русији ове године износити 5,6 одсто, а да ће се 2027. године додатно успорити на 4,3 одсто.
Са своје стране Министарство за економски развој Русије раније је проценило да би раст у 2026. могао износити 1,3 одсто, а у 2027. — 2,8 одсто.
Кориговане процене привредног раста за Србију
ММФ је објавио и прогнозу за Србију, према којој се очекује да ће привредни раст успорити на 2,8 одсто ове године.
Претходна, јануарска прогноза раста за Србију била је три одсто, док је у октобру прошле године ММФ процењивао да ће српска економија у 2026. години порасти 3,6 одсто.
Осим тога, Фонд очекује да ће се инфлација у Србији убрзати и да ће до краја 2026. године износи 5,2 одсто, објављено је у Извештају о глобалним економским перспективама.
Међународни монетарни фонд упозорава на претњу од даље штете по производњу и прераду нафте, као и на дуготрајне поремећаје у глобалној економији у случају блокаде Ормуског мореуза.
Што се тиче прогнозе глобалног економског раста, он ће се у 2026. смањити на 3,1 одсто, што је за 0,2 одсто мање у односу на јануарску прогнозу, док је очекивани раст за следећу, 2027. остао непромењен на 3,2 одсто.
С обзиром на потешкоће у постављању доследних претпоставки у реалном времену, овај извештај представља “референтну прогнозу”, засновану на претпоставци да ће рат на Блиском истоку имати ограничено трајање, интензитет и обим, тако да ће поремећаји нестати до средине 2026. године.
У неповољнијем сценарију, уз већи и дуготрајнији раст цена енергије, глобални раст би могао да успори на 2,5 одсто у 2026, док би инфлација достигла 5,4 одсто, изјавио је Гуренша.
У још тежем сценарију, са већим оштећењима енергетске инфраструктуре, глобални раст би пао на око два одсто, док би инфлација премашила шест одсто до 2027. године.
