Иако судије нису нашле доказе “ван разумне сумње”, већина држава гура процес даље
Међународни кривични суд (МКС) нашао се у средишту нове-старе контроверзе и то не због оптужнице, него због сопственог тужиоца. Одлука да се покрене дисциплински поступак против Карима Кана, упркос супротстављеним налазима истрага, можда је дала и одговор на питање – да ли се у Хагу пресуђује под притиском политике или на основу доказа?
Како преноси “Волстрит џорнал”, позивајући се на изворе упознате са одлуком, иницијатива је покренута након разматрања два извештаја који су дали различите закључке о оптужбама које је против Кана изнела бивша сарадница.
Према сажетку извештаја истражитеља Уједињених нација, постоји “чињенична основа” за оптужбе, уз наводе да сведочења подржавају тврдње наводне жртве. У документу се помиње и могућност одмазде према онима који су случај пријавили. С друге стране, панел од три судије МКС, који је анализирао налазе УН, оценио је да докази нису довољни да би се оптужбе доказале “ван разумне сумње”, што представља висок правни стандард за утврђивање кривице у англосаксонском праву.
Упркос томе, већина држава, међу којима су Италија и Јапан, подржала је наставак поступка, уз образложење да је поверење у руководство тужилаштва озбиљно нарушено. Канови адвокати оштро су критиковали овакву одлуку, наводећи да се занемарују детаљни закључци судског већа.
“Тешко је разумети како се закључак донет након тромесечне анализе може поништити за неколико сати у поступку који делује политички”, поручили су.
Подршку Кану пружила је група афричких држава, које сматрају да извештај судија практично ослобађа тужиоца и да поступак треба обуставити.
Ипак, већина унутар тела од 21 дипломате који надгледају рад суда стала је иза наставка дисциплинског процеса, а коначну реч даће свих 125 држава чланица, након што Кан у року од 30 дана достави одговор.
У међувремену, тужилац, који је у очима западних медија био звезда пошто је тражио хапшење руског председника Владимира Путина али се његова репутација стрмоглавила чим је исто затражио и за премијера Израела Бенјамина Нетанјахуа, отишао је на одсуство. Након удара на Нетанјахуа преко ноћи је откривено да је сексуални предатор који је сарадници, једном приликом, “прислонио свој језик на њено уво”, а потом је притискао да повуче оптужбе.
Кан тврди да су оптужбе део ширег покушаја да се подрије рад суда, посебно у вези са истрагама које се тичу Израела.
