Бивша немачка канцеларка Ангела Меркел одбацила је спекулације да би могла да се кандидује за функцију председнице 2027. године, назвавши такве наводе – бесмисленим, преноси РТ.
“То је бесмислено”, поручила је портпаролка бивше канцеларке за лист “Тагесшпигел”, реагујући на медијске извештаје да се у врху Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) страхује од сценарија по којем је Меркелова виђена за највишу државну функцију.
Према писању “Билда”, у окружењу лидера ЦДУ Фридриха Мерца постоји бојазан да би поједини политичари Зелених, попут Џема Оздемира, могли да истакну име 71-годишње бивше канцеларке као компромисног кандидата за дворац Белви – седиште немачког председника.
Иако званичне кандидатуре нема, сама могућност повратка Меркелове у институционалну политику отворила је осетљиво питање односа унутар ЦДУ. Однос између Мерца и његове претходнице годинама је оптерећен – још од тренутка када га је Меркелова 2002. сменила са чела посланичке групе, што је означило почетак дуготрајног ривалства.
Истовремено, Меркелова и даље ужива знатне симпатије у делу јавности, посебно у левом и либералном политичком спектру. Управо та чињеница чини је потенцијално прихватљивом и за бираче ван традиционалне базе ЦДУ.
Ко ће наследити Штајнмајера?
Мандат актуелног председника Франка-Валтера Штајнмајера истиче у марту 2027. године, а избор наследника очекује се најкасније до фебруара исте године. По уставу, Штајнмајер нема право на трећи мандат.
Унија (ЦДУ/ЦСУ) ће вероватно имати најјачу групу у Савезној скупштини, која бира председника, и самим тим право да предложи кандидата. Мало је вероватно да би коалициони партнер СПД изашао са конкурентским предлогом, јер би то могло да дестабилизује владајућу црно-црвену коалицију.
Као могуће кандидаткиње помињу се председница Бундестага Јулија Клекнер, министарка образовања Карин Приен и баварска политичарка Илзе Ајгнер.
Спекулације су додатно подгрејане најавом да ће Меркелова присуствовати конгресу ЦДУ – први пут од 2019. године. Ипак, бивша канцеларка је у више наврата истицала да ужива у животу после функције и да не планира повратак у активну политику.
Њени јавни наступи последњих месеци били су резервисани и без политичких порука, што додатно поткрепљује утисак да Меркелова заиста нема намеру да се враћа на прву линију.
Сама чињеница да се њено име поново помиње у контексту највише државне функције показује колико је немачка политичка сцена и даље под утицајем њене шеснаестогодишње владавине.
