03.08.2026
Belgrade, RS 32 C

Најновије вести

Мерцов предлог о проширењу ЕУ отвара кључна питања

Merc i Makron

Немачки канцелар Фридрих Мерц, својим предлогом о проширењу ЕУ даје нови подстицај расправи, али планирани кораци за интеграцију Украјине, Молдавије и Западног Балкана покрећу суштинска питања у вези са спровођењем и једнаким третманом земаља кандидата, оцениле су аналитичарке Марина Вуловић и Валеска Еш.

У анализи објављеној на сајту Немачког института за међународну политику и безбедност (SWP) наводи се да је Мерцов предлог лидерима ЕУ придружено чланство за Украјину и постепена интеграција земаља Западног Балкана, а потенцијално и Молдавије, а циљ је да се на уверљив начин ојача перспектива пуноправног чланства и да се процес проширења учини динамичнијим.

Конкретно, предлог подразумева интеграцију Украјине као придружене чланице без права гласа у Савету, Комисији, Европском парламенту и Европском суду правде, постепено отварање појединачних програма, као и могућност примене члана 42(7) Уговора о ЕУ као безбедносне гаранције.

За државе Западног Балкана предлажу се повлашћен приступ јединственом тржишту, статус посматрача у европским институцијама и заједнички састанци са Комисијом или Европским парламентом.

Такође се наглашава перспектива чланства Молдавије, иако се у Мерцовом писму не прецизира да ли се предлози за Западни Балкан односе и на Молдавију.

Канцелар тиме даје сопствени допринос расправи о проширењу, али и отвара бројна питања, оцењују ауторке и наводе да предлог остаје неодређен у кључним областима.

На пример, практична разлика, па самим тим и сврха разликовања између придруженог чланства за Украјину и статуса посматрача за државе Западног Балкана, није јасно дефинисана. Такође остаје нејасно где би биле границе таквог статуса посматрача – имајући у виду да су практично све области политика релевантне за будуће чланице.

Представници Западног Балкана већ повремено учествују на састанцима Савета. Поред тога, редовно се одржавају самити ЕУ – Западни Балкан, билатералне међувладине конференције, самити посвећени Плану раста и састанци у оквиру Берлинског процеса. Остаје нејасно какву би додатну вредност донели нови формати. Надаље, упитно је да ли би придружено чланство у овом облику било могуће без измене уговора ЕУ.

Слична је ситуација и када је реч о повлашћеном приступу јединственом тржишту: и у тој области земље Западног Балкана већ уживају одређене привилегије на основу Споразума о стабилизацији и придруживању. Проширење по узору на споразуме о слободној трговини са Украјином и Молдавијом захтевало би процесе ратификације у свим државама чланицама ЕУ. Потпуно чланство у јединственом тржишту такође би се суочило са значајним препрекама, укључујући примену стандарда ЕУ у региону, и тренутно не делује као реална перспектива.

Опредељење за постепену интеграцију у ЕУ засновану на реформама има смисла, али остаје слабо без конкретних оперативних корака. Постепена интеграција не сме бити само још један статус посматрача, већ мора имати оперативну основу и мора видљиво превазилазити мере које су до сада предузете у оквиру Плана раста. Било би неопходно испитати на којој правној основи би програми, агенције или процеси ЕУ могли постепено да буду отворени за земље кандидате. Рана интеграција, на пример у Акт о дигиталним услугама, Механизам за проверу страних директних инвестиција или Канцеларију европског јавног тужиоца, могла би донети опипљиве користи за обе стране, указује се у тексту.

По оцени ауторки, актуелни предлог довео би до тога да се у оквиру истог процеса проширења развију различити путеви интеграције: Украјина би кроз придружено чланство била дубље интегрисана него земље Западног Балкана кроз статус посматрача док предвиђена улога Молдавије остаје нејасна.

Унутар ЕУ ставови о диференцијацији се разликују. Неке државе чланице залажу се за једнаке понуде свим земљама кандидатима. Иако руска агресија захтева издашну финансијску подршку Украјини и европске безбедносне гаранције, услови за пуноправно чланство у ЕУ једнако важе за све кандидате. Реформе приступног процеса зато би требало доследно примењивати како би се избегле нове политичке тензије и додатне сумње у кредибилитет процеса проширења, посебно на Западном Балкану.

Кључно питање остаје постоји ли политичка воља код 27 држава чланица ЕУ да истовремено унапређују проширење, суштински развијају приступни процес и спроводе унутрашње реформе. Симболичне понуде, у сваком случају, не одговарају ни борби Украјине против руске инвазије, нити фрустрацији због неизвесних приступних перспектива на Западном Балкану, закључиле су гостујуће истраживачице у истраживачкој групи за Европску унију и Европу Марина Вуловић и Валеска Еш.

Претходни чланак

Више од 20.000 људи без воде за пиће на југу Ирана

Sledeći članak

НИС поднео захтев за нову посебну лиценцу ОФАЦ

Препоручујемо да погледате

Генерално тужилаштво Украјине сумњичи посланицу Маријану Безуглају за издају

“Главно тужилаштво је покренуло поступак за издају против Маријане Безуглаје… Истрага испитује да ли су јавне изјаве посланице могле да наштете украјинској војсци”, изјавио је украјински посланик и предузетник Серхија Таруте. Изјаве Безуглеје довеле су […]

Америчка амбасада демантовала Калас

Амбасада САД у Украјини демантовала је тврдње шефице европске дипломатије да су запослени америчке амбасаде напустили Кијев. Дипломатска мисија је напоменула да наставља са радом. Међутим, такође је подсетила америчке грађане да не путују у […]

Шеф “Фајер поинта”: Примирје је најгори могући сценарио за Кијев

Шеф украјинске компаније за производњу оружја “Фајер поинт” Денис Штилерман назвао је прекид ватре најгорим могућим сценаријем за Кијев. У таквом сценарију би западни “партнери” брзо заборавили на Украјину, престали да шаљу новац, а сви […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *