Летонска премијерка Евика Силина и председник Естоније Алар Карис рекли су у одвојеним интервјуима за бриселски портал Јуроњуз да ЕУ треба да именује специјалног изасланика за преговоре са Русијом и отвори дипломатске канале са том земљом, као део текућих преговора о окончању рата у Украјини.
Како се наводи, то представља значајан заокрет у европском стратешком промишљању око Русије након што је ЕУ искључена из директних разговора у мировним преговорима предвођеним САД.
Француски председник Емануел Макрон рекао је раније ове недеље да је већ почео рад “на техничком нивоу” око именовања специјалног изасланика, што је подржала и италијанска премијерка Ђорђа Мелони.
Та идеја се иначе први пут појавила летос али је већина лидера ЕУ сматрала неприкладном у то време.
Силина и Карис су рекли да свака комуникација са Русијом треба да се обавља у консултацијама са Украјином и предложили да изасланик, који тек треба да буде именован, буде личност око које постоји консензус.
Силина је за Јуроњуз на маргинама Самита светских влада у Дубаију рекла да је потребно ангажовање у дипломатији, да су потребни разговори али и задржавање санкција Русији.
“Морамо бити за преговарачким столом јер су и сами Украјинци почели да преговарају. Па зашто Европљани да не преговарају”, рекла је премијерка.
Она је указала на Макрона, немачког канцелара Фридриха Мерца, пољског премијера Доналда Туска и британског премијера Кира Стармера као на потенцијалне европске представнике.
Мерц се, за разлику од Макрона, противи директним преговорима.
Силина је додала да је изасланик заиста потребан и да је питање ко би то могао да буде. Рекла је и да је она спремна за то али да би вероватно било боље да то буду лидери Немачке или Француске, као и Британије, који су чланови Коалиције вољних.
Естонски председник уздржао се од имена али је истакао да изасланик треба да долази из неке велике европске земље која ужива “кредибилитет обе стране”.
“ЕУ треба да буде укључена. Иако се не бормимо са Русијом директно, подржавамо Украјину већ годинама и наставићемо то да радимо”, рекао је Карис у Дубаију за Јуроњуз. Додао је да је ЕУ “мало закаснила” и да је можда она а не амерички председник Доналд Трамп требало да почне да тражи дипломатска решења.
“Пре неколико година смо били у позицији да нисмо разговарали са агресорима а сада смо забринути што нисмо за преговарачким столом”, рекао је Карис.
Питање поновног отварања дипломатских канала са Русијом, који су од фебруара 2022. углавном затворени, актуелизовано је последњих недеља како темпо преговора предвођених САД напредује и како се конкретизују безбедносне гаранције за Украјину.
Француска, Италија, Аустрија, Луксембург и Чешка су међу земљама које подржавају идеју покретања директних преговора да би се избегла зависност од Беле куће која је данас главни саговорник Москве.
Немачка је пак против и указује да “максималистички захтеви” руског председника Владимира Путина и континуирано бомбардовање украјинских градова указују да Кремљу недостаје “истинска спремност за преговоре”.
И док се председник Естоније, који има углавном церемонијалну улогу, залаже за директне преговоре, министарство спољних послова те земље је против поновног ангажовања са Русијом.
“Све док Русија не промени своје деловање и циљеве агресије на Украјину, није могуће ангажовати се у преговорима са том земљом, нити можемо да јој понудимо излазак из изолације”, наводи се у саопштењу естонског министарства достављеном Јуроњузу.
“Не смемо поновити грешке које смо изнова и изнова правили обнављајући односе када Русија није променила курс”, истиче се у саопштењу. (Извор: БЕТА)

