Novinari u EU suočavaju se sve više sa uznemiravanjem, pretnjama i nasiljem, novinske kuće u vlasništvu su sve manjeg broja vlasnika a poverenje javnosti u medije znatno je opalo, pokazao je novi izveštaj Unije za građanske slobode za Evropu (Libertis).
U petom godišnjem izveštaju o slobodi medija te nevladine organizacije navodi se da bi podaci iz izveštaja trebalo da stave zvaničnike EU “u visok stepen pripravnosti” jer su sloboda medija i pluralizam “pod stalnim napadom” širom Evrope.
Libertis je upozorio da nezavisnost javnih medija stalno erodira zbog političkih mešanja i smanjenja budžeta a da novinare sve više ometaju ograničenja slobode izražavanja i pristupa informacijama.
“Zdrav pluralistički medijski sistem je lakmus test i ogledalo demokratije”, istakla je Eva Simon iz Libertisa. “Tamo gde vladavina prava slabi, kroz namerne akcije vlade ili zanemarivanje, sloboda medija je potkopana”, rekla je Simon, preneo je danas britanski dnevnik Gardijan.
Istraživanje Libertisa koje je obuhvatilo 22 članice EU pokazalo je i da je bezbednost novinara u prošloj godini bila jako ugrožena, da se medijski radnici suočavaju sa “ekstremnim fizičkim nasiljem i sistemskim pravnim uznemiravanjem”.
Navode se slučajevi nasilja u Grčkoj, Italiji, Holandiji i takođe upozorava na rast onlajn uznemiravanja, uključujući pretnje smrću, pokretanje kampanja blaćenja medija od strane političara, državni nadzor nad novinarima.
Libertis ukazije i da se slap tužbe (Strateške tužbe protiv učešća javnosti, SLAPP) i dalje široko koriste da se ućutkaju novinari i mediske kuće, uprkos anti-slap direktivi EU koja se u nekim članicama još ne sprovodi kako treba.
Pažnju privlači i kontinurana koncentracija vlasništva u medijima i nedovoljna transparentnost vlasništva širom EU, navodi Libertis u izveštaju za 2025. Ukazuje se na Mađarsku i Francusku ali i navodi da su sve veće bojazni oko koncentracije vlasništva u Holandiji, Grčkoj, Nemačkoj, Španiji i posebno Slovačkoj.
Javni TV i radio servisi trpeli su prošle godine “ozbiljno sistemsko političko mešanje, smanjenja budžeta i strukturne promene koje su im ugrozile osnovnu misiju”, navodi Libertis u izveštaju i ukazuje na potpuno “zarobljavanje države” u nekim članicama EU, preneo je Gardijan.
Pretnju javnim medijima predstavlja i finansijska nestabilnost, ukazuje se i navode primeri Francuske, gde se predlaže spajanje javnih servisa, Nemačke, koja zatvara 16 radio stanica i dva TV kanala vesti, i Belgije, čiji se javni emiter suočava sa velikim smanjenjem budžeta.
Navodi se i da su samo tri od 22 članice iz istraživanja, uključujući Nemačku i Irsku, izvestile o “relativno visokom” poverenju u medije dok je u nekim zemlja, poput Grčke, Rumunije i Bugarske, “kritično nisko”.
Libertis takođe ukazuje da brojne članice EU nisu adekvatno sprovele relevantne zakone EU, uključujući direktivu protiv slap tužbi i Evropski zakon o slobodi medija.
