Иронија није промакла: када је законодавне планове британске владе представио ни мање ни више него сам краљ Чарлс Трећи, премијер Кир Стармер се бори да остане на власти упркос растућег незадовољства чак и унутар своје Лабуристичке странке.
Традиционалну помпу и раскош повезане с државним отварањем годишњег заседања Парламента засениле су политичке интриге, посебно све веће спекулације да министар здравства Вес Стритинг планира да напусти Стармерову владу и покрене кандидатуру за лидера већ данас.
Више од петине посланика Лабуристичке странке у Доњем дому парламента тражило је од оспореног премијера да одреди рок за свој одлазак. Неки нижи званичници су напустили Владу у знак протеста, али нико још није директно изазвао Стармера.
Министар Стритинг који најављује претензију на место премијера и за кога је одавно познато да гаји ту амбицију, састао се данас са Стармером, али ни један од њих није изнео шта је тада речено, док је Стармеров кабинет тврдио да министар има пуну подршку премијера.
Стармеров премијерски мандат је угрожен огромним губицима које су лабуристи претрпели на локалним и регионалним изборима прошле недеље. Ако би се ти резултати поновили на посланичким изборима који морају да се одрже до 2029. године, странка би била убедљиво свргнута са власти.
Лабуристи су губили гласове и од десничарске антиимигрантске Реформске странке Уједињеног Краљевства и левичарске Зелене странке, као и од националистичких странака у Шкотској и Велсу.
Лабуристи су обезбедили убедљиву победу на изборима 2024. године свргнувши конзервативце са власти после 14 година, али од тада је популарност странке опала и Стармер сноси велики део кривице.
Разлози укључују низ политичких погрешних корака, британску економију у проблемима, уочени недостатак визије код премијера и питања у вези са његовим просуђивањем.
Стармеров избор Питера Манделсона за амбасадора Велике Британије у Вашингтону, упркос везама са осуђеним сексуалним преступником Џефријем Епштајном, наставља да га прогања.
Стармер који инсистира да нема намеру да се повуче, има своје присталице унутар странке. Више од 100 посланика потписало је писмо у којем се наводи да “није време” за такмичење за лидерство.
“Требало би да га пустимо да настави да ради свој посао, јер је он озбиљан политичар и ово су веома, веома озбиљна времена”, рекла је за Скај њуз министарка за Северну Ирску Хилари Бен.
У говору посланицима у којем је изложен Владин законодавни програм за наредних годину дана, који је написала сама Влада, краљ је рекао да ће економска, енергетска и државна безбедност Велике Британије бити стављене на пробу док се носи с последицама ратова у Ирану и Украјини.
Планиране мере укључују контролу трошкова живота, јачање веза са Европском унијом и олакшавање изградње нове енергетске инфраструктуре.
Обећавајући и акцију против антисемитизма после низа напада на јеврејску заједницу последњих месеци, краљ Чарлс је рекао да ће влада “бранити британске вредности” пристојности и толеранције.
Краљ који је од Бакингемске палате до оближњег Парламента стигао у кочији с коњима, такође је рекао да ће Влада “бранити британске вредности пристојности, толеранције и поштовања различитости под нашом заједничком заставом” и да ће бити предузете хитне мере за сузбијање антисемитизма.
Живо питање је да ли ће Стармер бити ту да спроведе мере из краљевог говора и, чак и ако остане на функцији, да ли ће имати подршку да прогура своје предлоге.
Краљев говор спаја историјску моћ и величину Велике Британије са стварношћу савременог Уједињеног Краљевства, земље средње величине са недовољно финансираном војском, растућим дугом и опадајућим међународним утицајем.
Краљев говор је централна тачка дана церемоније и традиције од 1852. године, са елементима програма који датирају из 16. века. Државно отварање Парламента користи пажљиво кореографисану помпу како би се представила еволуција Велике Британије од апсолутне монархије до парламентарне демократије где је стварна власт у рукама изабраног Доњег дома Парламента.
Током говора који је одржао седећи поред краљице Камиле, краљ имао царску државну круну и државничку одору.
Када су сели, званичник Дома лордова по имену “Црни Штап”, назван по штапу од ебановине који церемонијално носи, отишао је у Доњи дом да позове посланике. Врата сале Доњег дома залупљена су “Црном Штапу” у лице како би симболизовала независност сале од монархије, и нису отворена док “Црни Штап” није куцао три пута.
Када су се чланови Доњег дома нагурали у салу Дома лордова, краљ је одржао говор.
По што је говор прочитан, краљевски пар је отишао, а два дома Парламента почињу вишедневну дебату о његовом садржају.
