Модел “обрнутог проширења” замишљен је као начин да Украјина и друге земље раније добију приступ јединственом тржишту и инвестиционим фондовима. Већина држава чланица сматра овај предлог неизводљивим, указујући на сложене правне процедуре и бојазан да би нове чланице могле да назадују у демократским стандардима и блокирају одлуке ЕУ
Европска комесарка за проширење Марта Кос поново говори о могућим новим правилима за пријем нових чланица и позива државе Уније да предложе сопствена решења. Ипак, како истиче, циљ да Украјина постане чланица ЕУ до 1. јануара 2027. године је “немогућ”, док би Исланд могао да представља “посебан случај” и брзо напредује уколико грађани на референдуму одлуче да обнове преговоре о чланству.
Кос је на скупу “Конкурентна Европа” у организацији портала “Политико”, рекла да је извршно тело ЕУ већ представило три опције државама чланицама, али да без њихове одлуке није могуће наставити процес.
Како је навела, опције укључују задржавање постојећег система, његову реформу како би се убрзао приступ кандидата, као и модел такозваног “обрнутог проширења”, који су предложили председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и њен тим, а који би омогућио земљама кандидатима приступ пре завршетка кључних реформи.
Кос је истакла да државе чланице одбацују трећу опцију, оцењујући је као “револуционарну”, али да ни задржавање статуса кво није прихватљиво, због чега је сада у току расправа о правцу реформи и начинима за убрзање процеса кроз постепену интеграцију.
Модел “обрнутог проширења” замишљен је као начин да Украјина и друге земље раније добију приступ јединственом тржишту и инвестиционим фондовима. Дипломатски извори бриселског портала наводе да већина држава чланица сматра овај предлог неизводљивим, указујући на сложене правне процедуре и бојазан да би нове чланице могле да назадују у демократским стандардима и блокирају одлуке ЕУ.
Према наводима више дипломата, државе чланице сада припремају сопствене предлоге који би могли да омогуће кандидатима раније користи од интеграције у тржиште ЕУ и приступ инвестиционим програмима.
Истовремено док се разматрају нова правила, Кос је данас најавила да Европска комисија разматра прекидање финансијске помоћи Србији као земљи-кандидату због наводног назадовања у демократским процесима.
