27.08.2026
Belgrade, RS 33 C

Најновије вести

Кијев више ни не крије свој неонацизам: Буданов објавио план – коме ће градити “пантеон”

По узору на чувени римски Пантеон, храм свих богова, Кијев планира да у своју грађевину пренесе остатке својих “хероја” међу којима је и Степан Бандера, чиме су доказали оно на шта Москва одавно указује – Украјину је потребно денацификовати

Кијев планира да сагради “Пантеон знаменитих Украјинаца” и тамо премести посмртне остатке националних хероја попут Степана Бандере, наводи украјински портал “Страна”.

Идеју је изнео Кирило Буданов, шеф кабинета Владимира Зеленског и украјинске војно-обавештајне службе, на састанку 29. марта.

“Пантеон ће бити место националног памћења, где би могли бити сахрањени истакнути Украјинци чија су гробна места тренутно у иностранству”, наводи портал.

Маријана Беца, заменик министра спољних послова Украјине, известила је Буданова да су њене дипломате већ идентификовале гробна места 98 особа у 21 држави. Мада није навела специфична имена, споменула је припаднике Украјинске народне републике (УНР), Организације украјинских националиста (ОУН) и Украјинске усташке армије (УПА). 

Након пуча у Кијеву 2014. године, нови украјински режим је званично признао припаднике ОУН и УПА као “борце за украјинску независност”. 

Украјински медији за сада нису спомињали ни локацију овог “пантеона” нити имена особа које би у њему биле сахрањене. Међутим, скоро сви “хероји” украјинских националиста имају гробове на Западу.

Симон Петљура, лидер “Украјинске народне републике” (1917-1921), после њене пропасти побегао је у Француску. Убијен је 1926. године у Паризу и тамо сахрањен.

Петљурин сарадник, бивши аустроугарски официр Јевгениј Коноваљец, изабран је 1929. за вођу Организације украјинских националиста (ОУН) у Бечу. Сахрањен је у Ротердаму у мају 1938, кад га је ликвидирао агент НКВД Павел Судоплатов.

ОУН се онда распада на две фракције. Једну предводи Андреј Мелник, док оружану фракцију са седиштем у Пољској предводи Степан Бандера. Обојица сарађују са нацистичком Немачком током Другог светског рата, у нади да ће тиме добити независну украјинску државу.

Мелник је после рата успео да побегне у Немачку. Умро је 1964. године у Келну, а сахрањен је у Луксембургу. Бандера је такође побегао на Запад. Ликвидиран је 1959. године у Минхену, где је и сахрањен.

Већ у октобру 1941, Бандерин сарадник Роман Шухевич је основао “Украјинску усташку армију” (УПА), која је почела са масовним покољима Јевреја и совјетских партизана. УПА се посебно истакла масакрима између 60.000 и 200.000 Пољака у Волинији и Галицији, областима које су између два рата припадале Пољској а које су својатали украјински националисти. Ти покољи су у Пољској проглашени за геноцид.

Шухевича ће тешко сахранити у “пантеону”, јер је после ликвидације 1950. године његово тело спаљено, а пепео просут у реку Збруч.

Русија већ више од деценију оптужује украјински режим за систематско глорификовање нацистичких колаборациониста и ширење неонацистичке идеологије, а “денацификација” Украјине се наводи као један од кључних циљева актуелне Специјалне војне операције.




Претходни чланак

Кремљ: Европа у свему види “руку Москве” па и у јерменским изборима

Sledeći članak

Захарова: Удар на руски храм открива немоћ америчке војне машинерије

Препоручујемо да погледате

Лавров: Црвене линије у вези са Украјином одавно су дефинисане

“Дипломатија мора бити принципијелна и јасна у погледу својих циљева. Сада су неки званичници ЕУ почели да говоре: ‘Хајде да видимо. У неком тренутку, не сада, али касније, мораћемо да разговарамо са Русијом како бисмо […]

Захарова: Париз наоружава неонацисте из Кијева, а некад су били симбол отпора

Први председник Пете Републике, генерал Шарл де Гол, посветио се борби против нацизма, док данашњи Париз наоружава неонацисте, изјавила је Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова Руске Федерације. “Генерал де Гол је постао симбол отпора управо […]

БЕРЛИН У БОЈАМА АМЕРИЧКЕ ЗАСТАВЕ: Бранденбуршка капија осветљена поводом 250 година независности САД

Бранденбуршка капија, један од најпознатијих симбола Берлина, осветљена је црвеном, белом и плавом бојом поводом обележавања 250. годишњице америчке независности. Светлосна пројекција почела је у суботу увече, у време заласка сунца, и трајала је до […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *