Rat u Iranu je primetno povećao inflaciju u Nemačkoj. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, stopa inflacije u martu 2026. godine iznosila je 2,7 odsto – što je povećanje u odnosu na februar 2026. (1,9 odsto). Cene energije porasle su za 7,2 odsto, što je prvi porast od decembra 2023. godine.
Stručnjaci poput Jerga Kremera i Klausa Volrabea upozoravaju da će rat izazvati dalji rast cena duž lanaca vrednosti. Bundesbanka i Kilski institut za svetsku ekonomiju očekuju dalji porast i gubitak kupovne moći u iznosu od 26,82 milijarde evra.
Nekoliko vodećih ekonomskih stručnjaka okrivilo je tekući rat u Iranu za nagli porast inflacije u Nemačkoj. Kako je Savezni zavod za statistiku objavio u ponedeljak, očekuje se da će stopa inflacije u martu dostići 2,7 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine. U februaru 2026. godine, stopa inflacije je iznosila 1,9 odsto.
„Rat na Bliskom istoku će verovatno dodatno opteretiti privatna domaćinstva i preduzeća, posebno kroz više cene energije“, navodi se u najnovijem mesečnom izveštaju Bundesbanke. Centralna banka očekuje da će „stopa inflacije značajno porasti prema tri odsto u bliskoj budućnosti“. Fridrih Hajneman, šef istraživanja u Centru za evropska ekonomska istraživanja, očekuje da će inflacija „brzo porasti na tri odsto i više“.
Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, potrošačke cene su porasle za 1,1 odsto u poređenju sa prethodnim mesecom februarom 2026. godine. Očekuje se da će osnovna inflacija – to jest, povećanje cena isključujući veoma nestabilne prehrambene i energetske sektore – dostići 2,5 odsto. Posebno je upečatljiv rast cena energije. Očekuje se da će one biti 7,2 odsto veće u martu u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Ovo je prvi međugodišnji porast cena u energetskom sektoru od decembra 2023. godine.
Inflacija će nastaviti da raste – sa posledicama po domaćinstva i preduzeća
„Rast inflacije u martu je samo početak“, predvideo je glavni ekonomista Komercbanke Jerg Kremer. Ako se rat brzo ne završi, troškovi energije će „progristi lance vrednosti u narednim mesecima“.
Klaus Volrabe, šef anketa u Ifo institutu, takođe je upozorio: „Pritisak na cene u Nemačkoj ponovo primetno raste“. Prema rečima ekonomiste, nova očekivanja cena povezana su sa značajno povećanim troškovima sirove nafte, gasa i električne energije kao rezultat rata sa Iranom. „Visoke cene energije će verovatno povećati inflaciju u narednim mesecima“, upozorio je Volrabe. Dok je energetska komponenta nedavno ublažila inflaciju, sada postaje očigledan preokret.
Prema Ifo očekivanjima cena, kompanije sve više prenose rastuće troškove na svoje kupce. Veći troškovi proizvodnje i transporta takođe utiču na cene energije za mnoge proizvode i usluge.
Kraj rata u Iranu nije na vidiku
Kilski institut za svetsku ekonomiju (IfW) prognozira gubitak kupovne moći u iznosu od 0,6 odsto nemačke ekonomske proizvodnje. Konkretno, to bi odgovaralo gubitku od 26,82 milijarde evra. Predsednik IfW-a Moric Šularik izrazio je pesimizam u pogledu deeskalacije situacije na Bliskom istoku u emisiji „Heute Journal“ na ZDF-u. Rekao je da je „veoma zabrinut“ zbog situacije.
Rat na Bliskom istoku između SAD i Izraela s jedne i Irana s druge strane traje već četiri nedelje. Oko 20 odsto svetske trgovine naftom mora da prođe kroz Ormuski moreuz, uski morski koridor između Persijskog i Omanskog zaliva, koji je trenutno gotovo u potpunosti zatvoren.Trenutno nema znakova pada cena nafte.
Nakon što su planovi Sjedinjenih Država da razmotre raspoređivanje kopnenih trupa u ratnoj zoni postali javni, očekivanja brzog završetka sukoba su smanjena. Nade u oporavak nemačke ekonomije takođe su uništili najnoviji proračuni ekonomskih stručnjaka.
