Evropska unija (EU) rizikuje otvoreni sukob s američkim predsednikom Donaldom Trampom pošto je pokušala da zaustavi dodelu unosnog ugovora za gasovod u Bosni i Hercegovini kompaniji koju predstavlja njegov lični advokat, otkrivaju dokumenti u koje je uvid imao britanski list Gardijan.
Mada se Brisel već sukobljavao s Trampom oko trgovine, Ukrajine i vojnih izdvajanja, intervencija u projekat gasovoda Južna interkonekcija predstavlja prvi put da je EU direktno osporila komercijalni poduhvat osoba bliskih američkom predsedniku, navodi list.
Gasovod će prolaziti kroz Bosnu i Hercegovinu. Gardijan piše da su domaći lideri pod višemesečnim pritiskom američkih zvaničnika ubrzano radili na dodeli ugovora do sada malo poznatoj kompaniji sa sedištem u američkoj saveznoj državi Vajoming.
Radi se o kompaniji AAFS Infrastruktura i energija (AAFS Infrastructure and Energy), koja je osnovana u novembru prošle godine i još nije objavila vlasničku strukturu, ističe se u tekstu i navodi da su njena zaštitna lica dva istaknuta člana Trumpove kampanje za poništavanje njegovog izbornog poraza 2020. godine – Džesi Binal (Jesse Binnall), advokat koji je branio Trampa od optužbi za podsticanje nereda na Kapitolu posle izbornog poraza, kao i Džo Flin (Joe Flynn), brat bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika SAD.
Naglašava se da je, iako nemaju nikakve očigledne reference u sličnim poslovima, lokalni predstavnik kompanije AAFS izjavio da planiraju da ulože 1,5 milijardi dolara u gasovod i ostale infrastrukturne projekte u BiH.
U parlamentu je u martu usvojen zakon za koji je Transparensi internešenel (Transparency International) saopštio da bi mogao da stvori “opasan presedan”, jer predviđa da ugovor mora biti dodeljen kompaniji AAFS bez raspisivanja tendera.
Nekoliko dana kasnije, predstavnik Brisela u Sarajevu uputio je privatno upozorenje liderima Bosne da dovode u pitanje nade zemlje za pristupanje Evropskoj uniji.
U pismu od 13. aprila, do kojeg je došao bosanski istraživački portal istraga.ba, a u koje je Gardijan imao uvid, šef Delegacije EU u BiH Luiđi Soreka (Luigi Soreca) napisao je da je, u skladu sa energetskim sporazumom između BiH i Brisela, “od ključne važnosti da se nacrti zakona temeljno usklade” sa EU.
Soreka je rekao da bi Brisel trebalo da ima pravo glasa u zakonodavstvu o gasovodu.”Na ovaj način, BiH može nastaviti da napreduje na svom evropskom putu i da izbegne propuštanje prilika za dalju integraciju, kao i finansijskih prilika”, dodao je.
Odgovarajući na intervenciju EU, Binal je istakao da je ovaj gasovod “prioritet za Trampovu administraciju”.
“AAFS nikada neće izgubiti iz vida ono što je zaista važno u ovom projektu: obezbeđivanje energetske sigurnosti i podsticanje ekonomskog razvoja za građane BiH. Posvećeni smo bliskoj saradnji sa svim relevantnim vlastima kako bismo razvili infrastrukturu potrebnu da ovu viziju pretvorimo u stvarnost”, dodao je.
Povezivanjem Bosne sa terminalom za tečni prirodni gas uz hrvatsku obalu, gasovod bi omogućio da američki gas stigne u zemlju koja u potpunosti zavisi od ruskih isporuka, navodi list i dodaje da je nakon što je Vladimir Putin pokrenuo sveobuhvatnu invaziju Rusije na Ukrajinu 2022, Brisel je postavio rok da članice EU, kao i zemlje kandidati, poput Bosne, prestanu da kupuju ruski gas do 2028.
Ipak, Brisel se suočava sa izgledima da ključni novi deo evropske energetske “šahovske table” padne pod kontrolu ne samo američke kompanije, već i one koja je lično povezana sa predsednikom koji ima antagonistički odnos prema EU.
Gardijan piše da je na veb-sajtu kompanije AAFS prikazan veliki orao, koji evocira moć SAD. Ne navode se imena zaposlenih, ali se ističe da imaju “decenije kombinovanog iskustva u oblasti energetike, infrastrukture, finansija i međunarodnog razvoja projekata”.
List međutim dodaje da se čini da AAFS nije realizovao nijedan infrastrukturni projekat razmera poput onog planiranog na Balkanu.
Gardijan je u tekstu još naveo Binal i Flin nisu jedini iz Trampovog kruga koji su pokazali interes za BiH, dodavši da je brat Džoa Flina, Majkl Flin, bivši šef američke obaveštajne službe čiju je presudu za laganje FBI-u o poslovima s Rusijom poništio upravo Tramp pomilovanjem 2020. godine.
Ova lobistička kampanja, ističe se, uspela je u oktobru da isposluje ukidanje američkih sankcija Miloradu Dodiku, lideru Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) koji, kako ocenjuje Gardijan, kontinuirano podriva Dejtonski sporazum.
Naglašava se i da je Donald Tramp Mlađi, koji vodi porodično poslovno carstvo, posetio Banjaluku u aprilu ove godine.
Iako se ne čini da su ni on ni Majkl Flin direktno uključeni u projekat gasovoda Južna interkonekcija, Gardijan napominje da je Milorad Dodik ovom projektu dao punu podršku, zaključuje Gardijan.
Savet ministara BiH, a potom i Predsedništvo BiH juče su usvojili Predlog osnova za vođenje pregovora radi zaključivanja Sporazuma između BiH i Hrvatske o izgradnji gasovoda Južna interkonekcija, koji bi danas trebalo da počnu u Dubrovniku.
Južna gasna interkonekcija je strateški infrastrukturni projekat gasovoda koji treba da poveže BiH sa hrvatskim sistemom i terminalom ukapljenog prirodnog gasa (LGN) na Krku, kako bi smanjio zavisnost BiH od ruskog gasa.
Za nosioca projekta imenovana je američka kompanija AAFS, a u pregovorima su učestvovali predstavnici američke Ambasade u Sarajevu.
Pojedine nevladine organizacije u BiH ukazivale su na netransparentnost celog slučaja i davanja ovog posla malo poznatoj američkoj kompaniji.
