Повећана војна потрошња неће спасити анемичну привреду земаља ЕУ, упозорава британски “Фајненшел тајмс”, позивајући се на економске анализе Међународног монетарног фонда (ММФ).
Брисел већ неко време представља војне буџете као “преко потребни фискални стимулус” за европску привреду. НАТО је користио баш тај аргумент да постави циљ чланицама од пет одсто БДП-а до 2032.
Војна потрошња би теоретски требало да повећа БДП. По извештају ММФ-а, сваки долар потрошен на војску преводи се у долар економског раста. Међутим, други економисти кажу да је права цифра пола од тога, или чак нула.
Највећи проблем, упозорава “Фајненшел тајмс”, је што потрошња на одбрану у принципу кошта домаћу привреду, поготово у земљама ЕУ које по правилу увозе оружје и опрему из САД.
Важно је и одакле долази новац, јер се задуживање књижи као плус а опорезивање као минус. ММФ закључује да се војна потрошња углавном финансира зајмовима, што ствара краткорочне буџетске дефиците. Ако је ММФ у праву за стопу раста, то није толики проблем, али јесте за земље које се већ суочавају са великим дефицитима и ниском стопом раста.
Притом ће велике позајмице за војну потрошњу само повећати трошкове задуживања, напомиње “Фајненшел тајмс”.
Паралелно са овим, у Европском парламенту води се борба око новог дугорочног буџета за период 2028-2034. Европска комисија је поделила свој предлог од два билиона евра на три дела: “државна и регионална партнерства” којима ће управљати чланице, “фонд за конкурентност” који ће се додељивати компанијама и истраживачима по заслузи, и фонд за међународни развој “Глобална Европа”.
Ту негде морају и да се нађу милијарде евра како би се отплатили дугови из периода пандемије вируса корона, што неће бити нимало лак задатак, подсећа “Фајненшел тајмс”.
