Идеје немачког министра спољних послова Јохана Вадефула за реформу Европске уније су добре, али је њихов тајминг погрешан, а предлог постепене интеграције земаља кандидата у ЕУ промашује срж проблема, пише немачки дневник Франкфуртер рундшау.
Дневник примећује да би већа брзина и флексибилност у проширењу ЕУ “помогле да се ублаже фрустрације, на пример земаља Западног Балкана због одсуства напретка”.
“Али Вадефулови предлози не погађају срж проблема. Имало би смисла да се строга правила уласка нових чланица прошире инструментима који би и после пријема омогућили санкције за кршење темељних одредби Уније. То би вероватно спречило антидемократску политику неких попут (мађарског премијера Виктора) Орбана”, пише ФР.
Кад је реч о пријему Украјине после завршетка рата са Русијом, тешкоће су, према оцени ФР, потпуно другачије.
“Пријемом једне тако велике земље равнотежа у ЕУ би се драматично померила. Мање развијена пољопривреда те источноевропске државе везала би знатна европска средства, која би изненада усфалила другима”, оцењује ФР.
Шеф немачке дипломатије Вадефул је 6. маја у Фондацији Конрад Аденауер представио план своје конзервативне, демохришчанске ЦДУ за реформу ЕУ, истичући као главну промену укидање принципа консензуса у спољнополитичким и безбедносним питањима, и постепену, интеграцију земаља кандидата у Унију, све до пуноправног чланства.
О Вадефуловом главном предлогу, укидању консензуса, Франкфуртер рундшау пише да “ЕУ тренутно мора да се избори са другим изазовима, а не проблемом једногласног доношења одлука које би министар Вадефул радо укинуо”.
Као пример, дневник наводи казнене царине председника САД Доналда Трампа, против којих јединствено жели да наступи цела ЕУ, али то за немачког канцелара Фридриха Мерца “не иде довољвно брзо пошто царине посебно тешко погађају управо немачку аутомобилску индустрију”.
“Таква политика која се руководи националним интересима је у Бриселу многе разочарала. Они су по доласку на власт новог немачког канцелара пре мало више од годину дана више очекивали”, пише ФР.
Уз подсећање да је Немачка водила главну реч у “разводњавању” закона о ланцима снабдевања и у планираној забрани мотора са унутрашњим сагоревањем, дневник оцењује да би канцелар који би се понашао европски вероватно повећао шансе Вадефулове иницијативе.
“И ту почиње онај тежи део. Да би се у спољној политици ЕУ укинуо принцип консензуса, како би савез у кризним временима био способнији да делује и више га не би кочио неки премијер попут Орбана, Вадефулу је потребна већина гласова у ЕУ. Слично је и са његовим предлогом о постепеном пријему нових чланица у ЕУ”, оцењује дневник.
“Али посебно мање државе, попут Малте и Кипра, али и Ирске, Португала и других, скептичне су кад је реч о укидању консензуса. Забринуте су да у будућности њихово мишљење неће бити узимано у обзир јер ће их веће, утицајније државе једноставно прегласати”.
Лист истиче да је Европска унија замишљена као “машинерија консензуса”, што некада дуго траје, али обезбеђује заједништво и узима у обзир све чланице. Лист додаје да и у Вадефуловој конзервативној партији ЦДУ, и у партијској породици Европске народне партије (ЕПП) постоје резерве.
“Квалификованом већином, Европска унија би вероватно супротно вољи Берлина изгласала санкције Израелу”, који је такву одлуку спречио, оцењује лист.
