Nemačka i Francuska su se založile da se Ukrajini daju “simbolične” beneficije u pretpistupnoj fazi puta ka EU koje isključuju poljoprivredne subvencije i pravo glasa, što ne ide u prilog nadama Kijeva za brzo članstvo nakon potencijalnog mirovnog sporazuma sa Rusijom, piše danas britanski dnevnik Fajnenšel tajms.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski želi da članstvo u EU bude jedna od ključnih beneficija bilo kog mirovnog ugovora sa Rusijom i zalaže se da njegova zemlja uđe u EU već 2027.
Međutim, najveće članice EU usprotivile su se predlozima Evropske komisije da se prekine spor i birokratski proces pristupanja kako bi Kijev brzo imao koristi od članstva.
Predlozi Nemačke i Francuske izneti u odvojenim dokumentima, u koje je imao uvid Fajnenšel tajms, srušili su nade Kijeva da bi ta ratom razorena zemlja mogla da dobije privilegovani status u nastojanju da se pridruži EU.
Nemačka se zalaže za status “pridruženog članstva”, gde bi Kijev prisustvovao sastancima lidera i ministara EU ali ne bi imao pravo glasa, “niti automatsku primenu” zajedničkog budžeta.
Francuska takvo polučlanstvo naziva “statusom integrisane države” po kojem bi pristup “Zajedničkoj poljoprivrednoj politici i evropskom finansiranju poput kohezione politike… bio odložen za postpristupnu fazu”.
U međuvremenu je poraz mađarskog premijera Viktora Orbana na izborima, koji je stavio veto na otvaranje pregovora o članstvu sa Ukrajinom, doneo neke nade. Međutim, velika većina članica Unije strahuje da bi davanje brzog pristupa EU Ukrajini i drugim kandidatima preokrenulo političku dinamiku bloka i potkopalo vrednost članstva.
Dva zvaničnika Evropske komisije rekla su za Fajnenšel tajms da će konačan predlog EU za Ukrajinu “verovatno” biti blizak predlozima Francuske i Nemačke.
“U kontaktu smo (sa Parizom i Berlinom), kao i drugim prestonicama, sve se razvija. Postoje i drugi dokumenti”, rekao je za britanski dnevnik zamenik ukrajinskog premijera za evropske integracije Taras Kačka.
Drugi ukrajinski zvaničnik rekao je da je Kijev oprezan zbog razvodnjenog koncepta članstva koji ratom iscrpljeno stanovništvo smatra lošom zamenom za pravo članstvo ali i da bi neki elementi predloga mogli da budu korisni. “Mi to zovemo ‘članstvom u senci”, dodao je.
Treći ukrajinski zvaničnik rekao je da u EU treba da shvate da je i njima potrebna Ukrajina. “Ako žele pravu bezbednost, moraju da daju poštenu ponudu”, istakao je taj neimenovani zvaničnik Kijeva.
Francusko-nemački predlozi stigli su nakon što su gotovo sve članice odbacile Komisijin predlog “obrnutog članstva” kojim bi Ukrajina dobila punopravno članstvo bez ispunjavanja kriterijuma EU i zatim postepeno sticala finansijske i druge koristi kako bude postizala rezultate u različitim oblastima.
Kako se navodi, ključna razlika između ideje Komisije i koncepata Pariza i Berlina je u tome kada bi Ukrajina mogla da kaže da je članica EU i da dobije moć glasanja.
U nemačkom predlogu se navodi da bi novi status nosio “simboličku snagu kroz ime” i da bi mogao da bude dodeljen političkom odlukom lidera EU bez “dugotrajnih procedura”.
“Pored svoje simboličke vrednosti, taj novi nivo postepene integracije omogućio bi veoma vidljiv napredak za građane zemalja kandidata na koje se odnosi”, piše u francuskom dokumentu.
Inače, u Francuskoj pre prijema neke nove članice u EU mora da se održi referendum i neki lideri su oprezni zbog mogućnosti da se pitanje nove članice odrazi na predsedničke izbore u toj zemlji sledeće godine, odnosno da ga u kampanji iskoristi krajnja desnica.
Zato Pariz u dokumentu navodi da bi značajne poljoprivredne subvencije EU i regionalni fondovi, koji zajedno čine oko dve trećine aktuelnog budžeta EU, bile “odložene za postpristupnu fazu”.
Međutim, “lakša” verzija članstva uključivala bi klauzulu EU o međusobnoj odbrani, što se smatra ključnom koristi za Kijev, s obzirom da članstvo u NATO neće biti na stolu u doglednoj budućnosti.
Takva klauzula “mogla bi se de fakto primeniti pukom političkom deklaracijom”, navodi se u nemačkom dokumentu.
