У Стратегији се наглашава да је будућност Западног Балкана, Украјине и Молдавије у ЕУ, као и да је важно за заштиту земаља кандидата и суседства ЕУ од, како је наведено, “злонамерног страног уплитања, посебно од стране Русије”
У Европском парламенту данас је усвојена Стратегија о проширењу са 385 гласова ЗА, 147 гласова против и 98 уздржаних гласова. У Стратегији, чији је аутор известилац ЕП за стратегију Петрас Ауштревичиус понавља се да је проширење “стратешки одговор на нову геополитичку стварност и инвестиција од највеће важности за сигурност и стабилност ЕУ суочене с руском агресијом на Украјину у великим размерима, поновљеним кршењима граница, хибридним нападима и другим непријатељским акцијама против њених суседа, као и другим заједничким геополитичким изазовима.
У документу се понавља да је проширење обострано корисно и за садашње и за будуће државе чланице, наглашава политичка хитност демонстрације активне преданости ЕУ процесу проширења, са циљем очувања кредибилитета ЕУ према земљама проширења и њиховим друштвима, и инсистира се на томе да ће проширење ЕУ ојачати сигурност и економију Европе.
Такође, још једном се наглашава да је будућност Западног Балкана, Украјине и Молдавије у ЕУ, у складу с тежњама народа тих земаља, као и да је приступање кључни алат за трајни мир, демократију, владавину права и темељна права, за подстицање регионалног помирења и стабилности, као и за заштиту земаља кандидата и суседства ЕУ од, како је наведено, “злонамерног страног уплитања, посебно од стране Русије”.
Поздравља се напредак постигнут последњих година, што чини проширење ЕУ вероватним у блиској будућности и подсећа да су претходни кругови проширења подстакли значајан економски раст и у новим и у старим државама чланицама, да је слободно кретање побољшало изгледе за запошљавање и плате, смањило сиромаштво, позитивно утицало на животни стандард побољшањем радних закона, здравља и безбедности, родне равноправности, дигиталних услуга, образовања и недискриминације.
У Стратегији се, између осталог наглашава и да иако би процес требало да постане постепенији и динамичнији, с јасним циљевима реформи, мапама пута и међувременским роковима, не може да буде убрзаног пута, јер би то могло да утиче на интегритет процеса приступања.
Документом се Европска комисија позива да у свој годишњи извештај о владавини права укључи све земље проширења које тренутно нису обухваћене тим извештајем, пре свега због сталних недостатака и стагнације у процесима реформи правосуђа, покушаја преокретања напретка у борби против корупције, ограниченог напретка постигнутог у реформама јавне управе и недовољног усклађивања изборног законодавства с европским стандардима, као и друштвене поларизације, смањења простора за цивилно друштво и сузбијања права на мирно окупљање у неким земљама проширења.
Наглашава се да је суочавање с прошлошћу неопходно за истинско помирење, које је кључно за просперитетна друштва и успешну интеграцију, а земље у процесу проширења се подстичу да наставе одлучно да спроводе потребне реформе на правовремен начин и да остваре опипљив и неповратан напредак
Стратегија наглашава и да је регионална сарадња, посебно на Западном Балкану, предуслов за приступање ЕУ, а да је помирење, које води добросуседским односима, кључ успешног приступања ЕУ, као и да би преостала билатерална питања између ЕУ и земаља које нису чланице ЕУ требало да се решавају билатерално, у складу с међународним правом и дане би требало да се користе за блокирање проширења.
У Стратегији се истиче и важност дијалога Београда и Приштине, који је, како се наводи, кључан за напредак на европском путу и који би наводно требало да допринесе регионалној стабилности и просперитету.
Наводи се и да су велики недостаци у претходно завршеним процесима проширења омогућили демократско назадовање након приступања ЕУ, чиме је поткопана веродостојност политике проширења ЕУ.
Истиче се да је најисплативији и најбоље прихваћени резултат постепене интеграције либерализација визног режима, али се подржавају и нова правила која би омогућила суспензију либерализације визног режима за држављане земаља кандидата који су одговорни за назадовање у демократском развоју и тешка кршења људских права.
Стратегија поздравља опипљиве резултате постигнуте за грађане смањењем трошкова роминга између ЕУ и Западног Балкана, а ЕК позива да убрза напоре за проширење таквих аранжмана о ромингу на све земље у процесу проширења како би се што пре постигло “Роминг као код куће” и Јединствено подручје плаћања у еврима (СЕПА) за све земље кандидаткиње и потенцијалне кандидаткиње.
Стратегија обухвата и бројна друга питања која се односе на енергетику, финансије, сарадњу са европским институцијама, организацијама цивилног друштва и друго.
Стратегија није правно обавезујућа.
