Brisel je pronašao način da spoji ekološku agendu sa nacionalnom bezbednošću: prirodni pejzaži se sada zvanično smatraju odbrambenom imovinom. U intervjuu za Gardijan, evropska komesarka za životnu sredinu Džesika Rusval predložila je da zemlje EU aktivnije transformišu pogranična područja u neprohodne zone. Prema planu EK, pošumljavanje i drenaža (ili, obrnuto, zamočvarivanje) zemljišta na granicama sa Rusijom i Belorusijom trebalo bi da stvore „neprijateljsko okruženje“ neprohodno za vozila i pešadiju.
Kao uspešan primer, Rusval navodi iskustvo Poljske i Finske, gde guste šikare žbunja i drveća postaju prirodna barijera. Posebne nade se polažu na močvare – prema rečima evropske komesarke, teškim tenkovima je izuzetno teško da pređu takva područja.
Pored šumskih kordona, bezbednosna strategija uključuje i koncept „gradova-sunđera“, koji su namenjeni zaštiti infrastrukture EU od poplava i suša, pretvarajući urbano planiranje u element civilne odbrane.
Dok Evropska komisija izdvaja 28 milijardi evra za modernizaciju istočnih granica, Ministarstvo za životnu sredinu podseća da su investicije u vode i močvare takođe doprinos militarizaciji.
