Европска унија (ЕУ) није успела да усвоји нови пакет санкција Русији ни да одобри нову велику позајмицу Украјини због изненадних приговора Мађарске, изјавила је у Бриселу шефица европске дипломатије Каја Калас.
“Нажалост, нисмо постигли договор о 20. пакету санкција. То је корак уназад и порука коју данас нисмо желели да пошаљемо”, рекла је Калас после састанка министара спољних послова чланица ЕУ.
Шефови дипломата чланица ЕУ јуче су покушали да постигну договор о 20. пакету санкција Русији и о новој великој позајмици за Кијев, али нису успели да убеде Мађарску да подржи најновије напоре Уније усмерене на помагање Украјини и на приморавање Русије да плати економску цену за инвазију на ту земљу започету пре четири године.
Мађарска, која важи за највише проруску чланицу ЕУ, запретила је током викенда да ће блокирати доношење одлука о санкцијама Русији и о позајмици од 90 милијарди евра за Украјину на коју је претходно пристала.
Будимпешта је навела да неће променити став док не буде обновљена испорука руске нафте Мађарској преко Украјине, која је обустављена крајем јануара.
Мађарска и Словачка не добијају руску нафту од 27. јануара, када је, према тврдњама украјинских званичника, нафтовод “Дружба” оштећен у руском нападу дроновима.
Премијер Мађарске Виктор Орбан јуче је поново изнео непоткрепљене тврдње да Украјина намерно задржава руску нафту и оптужио Кијев да покушава да сруши његову владу, наводи Асошиејтед прес. Обуставу испоруке нафте Орбан је назвао “украјинском нафтном блокадом” и навео да њу предводи председник Украјине Володимир Зеленски.
Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто рекао је уочи данашњег састанка у Бриселу, током бурног разговора са новинарима, да “нико нема право да угрожава енергетску безбедност” Мађарске.
Лидери многих чланица ЕУ, која одлуке доноси једногласно, надали су се да ће договор о санкцијама и позајмици бити постигнут пре сутрашње четврте годишњице почетка руске инвазије на Украјину, током које је погинуло, рањено или нестало 1,8 милиона војника на обе стране.
Калас је, међутим, још уочи састанка изјавила да министри спољних послова чланица ЕУ вероватно неће успети да се договоре о 20. пакету санкција, усмереном на руску “флоту духова” која Москви служи за избегавање санкција и на енергетске приходе Русије.
Она је критиковала Мађарску због промене става о новој великој позајмици Украјини, на коју је Будимпешта пристала у децембру. Калас је рекла да је одступање од тог договора супротно уговорима ЕУ.
ЕУ је до сада послала Украјини 194,9 милијарди евра финансијске помоћи и истовремено је ограничавала извоз кључних енергената Русије. Готово свака земља у Европи је значајно смањила или потпуно обуставила увоз руских енерганата откако је Русија у фебруару 2022. започела инвазију на Украјину.
Међутим, Мађарска и Словачка, чланице ЕУ и НАТО-а, наставиле су да увозе исте или веће количине руске нафте и гаса, и добиле су привремено изузеће од политике ЕУ која забрањује увоз руске нафте, наводи АП.
Орбан, пред којим су неизвесни избори 12. априла, води агресивну антиукрајинску кампању и оптужује најјачу опозициону странку Тиса, која води према већини анкета, да је у дослуху са ЕУ и Украјином са циљем да у Будимпешти буде успостављена “проукрајинска влада која је на страни Брисела и Кијева”.
Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски изразио је уверење да би мађарски вето на санкције и позајмицу могао да буде повезан са Орбановом жестоком борбом да се задржи на власти, на коју се вратио још 2010. године.
“Очекивао бих много већу солидарност од Мађарске према Украјини. Владајућа странка је успела да створи климу непријатељства према жртви агресије. А сада покушава да то искористи на изборима. То је прилично шокантно”, рекао је Сикорски у Бриселу.
Поводом четврте годишњице почетка руске инвазије на Украјину, данас су се огласили и лидери две најмоћније чланице ЕУ – немачки канцелар Фридрих Мерц и француски председник Емануел Макрон.
Мерц је апеловао на лидере чланица ЕУ да не одустају од подршке Украјини, рекавши да сада “стоје на раскршћу које би могло да буде пресудно за добробит” целе Европе.
“Овај рат ће бити окончан тек када Русија више не буде видела никакав смисао у томе да га наставља, када Русија више не буде могла да очекује додатне територијалне добитке, када цена Русије за ово лудило једноставно постане превисока. Морамо да пресушимо руске изворе финансирања рата”, казао је Мерц у Берлину.
Макрон је у Паризу, где се састао са финским председником Александером Стубом, изјавио да је француска “одлучност да настави да подржава Украјину – непоколебљива”.
(Извор: БЕТА)
