Европа је ојачала пажњу према Палестинцима од када је изборни пораз израелског савезника Виктора Орбана у Мађарској дао нови замах напорима усмереним ка Гази и окупираној Западној обали.
Више од 60 земаља послало је представнике у Брисел на данашње разговоре са палестинским представницима о стабилности, безбедности и дугорочном миру.
Европска унија је у великој мери била на маргинама кризе на Блиском истоку иако је највећи давалац помоћи Палестинцима и подржава решење о двема државама у израелско-палестинском сукобу.
Већина земаља чланица ЕУ сада признаје независну палестинску државу, а многе од њих изразиле су огорчење због израелског деловања у Гази. С друге стране, ЕУ и њених 27 земаља чланица је и главни трговински партнер Израела и водећи купац израелског оружја.
Али ЕУ није имала улогу у преговарању октобарског примирја у Гази које је ступило на снагу после две године рата.
Новоизабрани мађарски лидер Петер Мађар указује да ће деловати другачије од свог претходника Орбана у вези са Израелом, а неки лидери критични према израелском премијеру Бењамину Нетањахуу, као што је шпански премијер Педро Санчес, залажу се за одлучујуће деловање.
Мађар је рекао да ће радити на одржавању прагматичних односа са Израелом, али да ће Мађарску поново придружити Међународном кривичном суду, који је издао налог за хапшење Нетањахуа због Газе. Орбан је игнорисао налог МКС-а за хапшење када је угостио Нетањахуа 2025. године, а затим је покренуо поступак повлачења Мађарске из тог суда за ратне злочине и геноцид.
Мађар је такође рекао да је могуће да неће наставити Орбанову политику улагања вета на акције против Израела, што је камен спотицања који лидери ЕУ, критични према Израелу, нису успели да превазиђу током три године сукоба на Блиском истоку.
Шпански премијер хоће да ЕУ суспендује свој дугогодишњи Споразум о придруживању са Израелом и рекао је да ће Шпанија поднети формални предлог на састанку министара спољних послова ЕУ у уторак. То је међутим мало вероватно да ће се спровести пошто земље као што су Аустрија и Немачка обично подржавају Израел.
Споразум је на снази од 2000. и одређује правлни и институционални оквир у којем ЕУ и Израел спроводе трговину и сарадњу. ЕУ има индикација да је Израел прекршио тај споразум у својој војној кампањи у Гази.
Друге акције, као што су циљане санкције против израелских насељеника у Западној обали, могле би бити одобрене ако се на то сложи “квалификована већина” односно 15 од 27 земаља чланица које представљају најмање 65 одсто становника ЕУ.
Белгијски министар спољних послова Максим Прево рекао је уочи данашњег састанка да су текући напади израелских насељеника на Западној обали и наставак разарања у Гази смањиле изгледе решења са две државе. Он је копредседавајући састанка заједно са високом представницом ЕУ за спољну политику и безбедност Кајом Калас.
“Решење са две државе сваким даном постаје све теже. Али Белгија и многи европски и арапски партнери и даље верују да то остаје једини реалистичан пут ка трајном миру, за Израелце, Палестинце и за стабилност у целом региону”, рекао је Прево.
Палестински премијер Мохамед Мустафа рекао је у Бриселу да је Гази потребна “једна држава, једна влада, један закон и један циљ”.
“Наш заједнички циљ постизања једне безбедносне структуре под легитимним властима треба да руководи ефективној координацији између Међународних стабилизационих снага, Палестинске управе, безбедносних институција и других међународних актера. Безбедност не сме бити расцепкана”, рекао је Мустасфа.
Он се такође заложио за постепено и одговорно прикупљање оружја од свих оружаних група и пуно повлачење Израела из Газе. Разоружање Хамаса је главни изазов у наредним корацима у примирју у Гази.
На Западној обали Палетинци кажу да је Израел, користећи као покриће рат у Ирану, заоштрио контролу над том територијом, где су појачани напади насељеника и где војска намеће додатне ратне рестрикције на кретање, позивајући се на безбедност.
Европска унија избегла је директно придруживање Одбору за мир који је формирала администрација председника САД Доналда Трампа да се бави Газом, опредељујући се радије за мултилатерализам Уједињених нација и глобалне правне норме. Али блок ЕУ не жели да буде стављен по страни у дипломатији на Блиском истоку.
